Пише: Иван Милошевић
Уколико 21-прве мајске свечаности и политичка догађања везана за тај дазум посматрате из угла српског становишта нема разлога за славље. При томе српско становиште, уколико нескромно тврдим да га заступам и јавно промовишем, дефинишем као критичко посматрање друштвених и осталих појава из угла припадника српског народа и афирмације његових духовних вриједности у савременим политичким околностима. Из тог угла Дан независности у Црној Гори више би се могао одредити као Дан зависности од свих врста антисрпске приче, како оних материјалних, тако и духовних и културних, а посебно образовних. Након 20 година од референдума 2006. године у Црној Гори је једина политичка и духовна константа антисрпска свеукупна пракса која годинама не јењава, напротив, добија на јачини и разноврсности. И шири се геометријском прогресијом, па је чак и један дио Срба ћутањем на све антисрпске потезе влада од 2006. године, подржава и апсурд да буде већи и учествује у њима!
Ових дана очигледније се види оно што можда других није тако видљиво. Дан независности и припреме за прославу тог датума дупке су пуни разних прича о томе да су једини душмани Црној Гори у свим јавним и тајним сферама, Срби, њихова вељесрпска политика и њихова урођена и културним обрасцем успостављена и природна АГРЕСИЈА. На свим странама причају се приче да је Црној Гори свануло када је направила отклон од Србије и Срба, а тај отклон дефинише се као најреферундумска референдумска вриједност Црне Горе створене 2006. године. И тога се званична Црна Гора и велика већина њених јавних представника од 2006. године хвали на све стране. Да би се тај отклон позитивно дефинисао користе се сва политичка средства, од јавних трибина, концерата, научних скупова, свакодневне политичке и остале праксе. Црна Гора клизи у општу антисрпску агенду која би се могла једноставније дефинисати паролом – Бићу све што хоћу, само нећу да будем Србин! У свијетлу тог податка више није толико ни спорна црногорска независност ( Црна Гора је била независна и прије више вјекова и то није проблем), колико је спорна њена свеукупна зависност да у свим сегментима покаже и докаже да може бити све и да је воле сви њени становници, осим Срба! Они увијек дођу као нека нужна штета и елемент који треба игнорисати, а понекад и на њима треба показати државничке зубе и смјестити их тамо гдје им је мјесто, односно у неки забити кутак гдје треба да ћуте и да повремено гласају и на изборима подрже све оне који ће наставити да раде против њих.
При томе се ни зарез не посвећује чињеници да у Црној Гори званично живи 33 одсто Срба. И да ти Срби нијесу пали са Марса, односно са Таша и Романије, него да одвајкада живе у Црној Гори и да су се борили за њену независност, слободу, традицију… Од 2006. године то више не важи и Срби су претходних 20 година прокажени као јавни и тајни практични или потенцијални играчи туђих тимова, њихових застава и интереса. Сваки покушај појединаца Срба да стави у сумњу или негира тај постреферендумски концепт референдумске Црне Горе, постаје доказ претходне тврдње и они се проглашавају туђим слугама, расистима, фашистима, клеронационалистима и реметилачким фактором. Није нека тајна да је Српска православна црква, односно Митрополија црногорско приморска, у референдумнској јавности проказана као искључиво политичка, а не вјерска заједница, под свеукупном контролом Београда. Она се и назива Црквом Србије, како би се свима, па и добром дијелу незнавених Срба, дало до знања да је Митрополија само туђи паразит на домаћем вјерском ткиву и да га треба што прије одстранити. Тај вјерски референдумски покушај, истина, неславно се завршио прије седам година и литије су га на тренутак избациле из трасираног пута, али у посљедње вријеме он се враћа на политичку и вјерску сцену. Нажалост, политичке промјене 2020. године нијесу донијеле праве промјене у зацртаном референдусмкмом антисрпском путу. Оне су својом млитавошћу омогућиле да бивши систем и његове политичке и остале снаге опет стану на ноге и крену у нову фазу постреферендумске антисрпске борбе!
Досадно ми је да више понављам, али морам, да је узрок свих узрока данашње Црне Горе њена комунистичка прошлост. И данас су на свим кључним државним позицијама насљедници Броза и Ђиласа и петокрака је устоличена као небески симбол нове Црне Горе. Ваља очекивати да ускоро петокрака добије неку врсту меморијалног центра, гдје ће се сваког 21. маја организовати ђачко, омладинско, вјерско, грађанско и пензионерско ходочашће! Џабе што ће тај поход бити антиевропски на европском путу, биће то само једна од лијевих неокомунистичких грешака. Јесу грешке, али су као све лијеве грешке оправдане и у складу са околностима!
Да се вратим на српско становиште. Надам се да наредних година то становиште неће бити званично забрањено и да неће бити на удару постреферендумске одлуке да су за све недаће у Црној Гори криви искључиво Срби. Уколико се и то деси, а има знакова да је и то могуће, онда су Срби у Црној Гори обрали бостан. Истина, опстаће и у тим оконостима, али само као неки украсни елемент на антисрпском лицу референдумске Црне Горе. Рекао бих да би им најбоље одговарао брк, јер он се када нарасте може поткресати маказама, па чак и потпуно обријати.
Да не бисмо завршили у бријачком салону нове Црне Горе мислим да је нужно медијско и културно окупљање Срба заговорника српског становишта у Црној Гори. Медији и култура требало би да буду респектибилан фактор отпора постреферендумској Црној Гори и на њима је да убудуће Дан зависности Црне Горе од антисрпске агенде претворе у прави Дан независности ове државе коју ће славити сви њени житељи, па и данас омражени Срби!
Ваља и напоменути да поред зависности од антисрпске приче постреферендумска Црна Гора у потпуности је зависна од Брисела и бриселских службеника. У тренутку када је Брисел на озбиљном преиспитивању у Црној Гори се чланство у ЕУ проглашава као 11-та божја заповјест. Све у складу са мегаломанским љевичарским империјалним свјетским пројектима налик некадашњем СССР-у и Коминтерни, а у нашем времену глобалистичком одлуком о владању планетом. Умјесто да се Црна Гора као мала држава искључи из мегаломанских љевичарких, либералних и глобалистичких подјела свијета, она у њих ускаче и представља се као фактор изненађења и исправке посусталог ЕУ пута!
Свашта чега ћемо се нагледати у Црној Гори, али, ипак, вјерујем да ће српско становиште у Црној Гори добити своје праве представнике и да ће бити афирмисано како и доликује Србима. Срби у Црној Гори заслужују да имају свој поглед на свијет и да га држава третира равноправно и уважава како ваља!
One Response
Колико кошта држава Савезна Југославија?Цијена је била од 100 ,до 1000 евра у Будви ,два сата испред завршетка гласања,Сви Србијанци су дошли да гласју за независну Црну Гору,јер обећање је било мали неки порез на викендице.Тако прије неку годину гдје живим дошао неки пензионер из Србије који има кућу у Кримовице Светово село,ја га фино замолих да се склони са улаза у моју кућу јер је стао на сам улаз да наточи воде са извора ,икао је имао мјесто да се фино паркира са стране , два метра ближе чини му неко задовољство,и онако љут одбруси : да сам знао никада небих гласао за самосталнот,мислећи ваљда да ће ме тиме увриједити,јер као вјеровао је тај ваљда да сам и ја за тако нешто гласо.После тога све се завршило како и јесте и шта се ту може.Мафија добила државу а политичари новац, а народ ?
Када је почело у ЦрнојГориу да се стање усложава сједим код мог рођака и долази човјек са Мирца село повише Грабља који се бави продајом сточне хране ,први пут га видим тако тачно име и прзиме ми није познато а и није ни важно.Повела се прича о Будви и дешавању тамо гдје су се поајвиле нове неке личности као што је сада већ ухапшени бивши Предсједникм општине.Он каза тада :ова да буде предсједник испред вас Срба ,да каже један који је исто био ту,па какао Он када је он давао новац мени и другима када је био рефренду.Ето толико о нама Србима и нашој памети.
Коданас предствља Србе у Скупштини Монтенегра ?