Пише: Тихомир Бурзановић
Црна Гора је, изгледа, једина држава на свијету у којој се власт мијења, а систем остаје исти — само постаје бржи, дрскији и гладнији.
Народ је 2020. године мислио да руши један режим, а испоставило се да је само извршио кадровско освјежење исте политичке фирме. Лого је промијењен, слогани су нови, али је производ остао идентичан: партијска држава, институције као приватна својина и грађани као статисти у представи која се зове „демократска транзиција“.
И зато данас све више људи, без обзира на нацију, партију или идеологију, понавља једну једноставну реченицу: „Сви сте ви Мило.“Некада је та реченица била политичка увреда. Данас је постала службени опис стања.
Актуелна власт је у опозицији годинама причала о криминалу, корупцији, заробљеним институцијама и партијском запошљавању. Данас, када су сјели у фотеље, испаде да нијесу били против система — него што нијесу били у систему. Разлика је суштинска.
Јер, како другачије објаснити чињеницу да су људи који су обећавали демонтажу партијске државе постали њени најревноснији корисници? Запошљавање по дубини више није афера — то је постало природно стање. Данас се у Црној Гори не пита шта знаш, него чији си, коме припадаш и ко те препоручио. Конкурси служе као украс, институције као партијски штабови, а држава као плијен подијељен међу коалиционим побједницима. И све то уз моралне лекције грађанима.
Посебна је иронија што су неки од најгласнијих критичара бившег режима толико брзо завољели привилегије власти да би човјек помислио како су цијели живот тренирали за фотељу. Службена возила, запошљавања рођака, намјештени тендери, страначка трговина — све оно што је некада било „доказ пропасти државе“, сада је постало „политичка реалност“.
И народ, наравно, треба да ћути и буде захвалан.
Извршна власт данас функционише као акционарско друштво за расподјелу функција. Министарства личе на страначке филијале, а свака реконструкција Владе подсјећа на пијацу политичких интереса. Ко има више посланика, добија више дубине. Ко има већу уцјењивачку снагу, добија јачи ресор. Држава? Па држава ће сачекати.
Судска власт и даље глуми независност са озбиљношћу лошег школског театра. Велика хапшења се снимају као ријалити програм, конференције за медије личе на трејлере за акциони филм, а епилози се изгубе негдје између политичких договора и правосудне магле. У Црној Гори се више не зна да ли је важније шта пише у закону или ко сједи у власти.
Тужилаштво је, додуше, добило статус нове националне религије. Свако хапшење дочекује се као финале Свјетског првенства. Међутим, грађани полако схватају да спектакл није исто што и правда. Јер ако се све заврши на камерама, а без пресуда, онда правна држава постаје само добро режирана телевизијска форма.
А Скупштина? То је посебан културни феномен. Некада су грађани парламент доживљавали као највиши законодавни дом. Данас више личи на комбинацију кафанске расправе, ријалитија и такмичења у политичком лицемјерју. Посланици који су некада драматично говорили о достојанству институција сада урлају једни на друге као да се боре за посљедње мјесто у управном одбору државног предузећа.
И онда се чуде што народ губи повјерење.Најопасније у свему није чак ни крађа. Црна Гора је, нажалост, на корупцију одавно навикнута као на временску прогнозу. Опасно је што више нико не вјерује да постоји стварна разлика између старе и нове власти. Народ је очекивао реформаторе, а добио је наследнике система са мало модернијим маркетингом.
Бивша власт је барем крала полако, са стилом дугогодишњег искуства. Ови данашњи као да су у временској трци — граби шта стигнеш, јер ко зна колико траје мандат. Некада се институција заробљавала годинама. Данас се то завршава прије прве конференције за медије.
И зато реченица „Сви сте ви Мило“ више није политичка парола. То је колективно разочарање народа који је схватио да се у Црној Гори власт не осваја да би се мијењао систем, него да би се преузео.
А грађани? Они и даље плаћају порезе, рачуне, казне и туђе политичке апетите, док им политичари причају о европским интеграцијама сједећи у државним лимузинама и дијелећи функције по кумовским табелама.Једина права реформа у Црној Гори, изгледа, јесте то што су се промијенили они који користе државу. Држава се, нажалост, није промијенила.
