Пише :Дејан Бешовић
Командант аустроугарских трупа у Босни и Херцеговини и Далмацији, генерал Саркотић, који је на тој
дужности замијенио генерала Оскара Потјорека, од првог дана пажњу је усмјерио на освајање Ловћена. Послије консултација и темељне припреме одлучио је да главни удар буде изведен правцем Котор-Ловћен-Цетиње Подгорица. Саркотић је одлучио да се напад на Црну Гору изврши између 1. и 10. јануара 1916. године.Главнина Ловћенског одреда, око 8.000 бораца била је концентрисана на одбрану Ловћена. Однос је
био у пјешадији око 6:1, а у артиљерији 12:1 у корист аустроугарске војске. У правцу Будве, Саркотић је ангажовао бригаде Сорсићеве групе Шист и Штрајт, уз снажну подршку ратних бродова у заливу Траште. Група Сорсић ослањала се на 47. пјешадијску дивизију источно од Сутваре. Послије пада Кука, јединице Ловћенског одреда захватило је потпуно расуло. Одред је изгубио сву артиљерију.
Бригадиру Ђуровићу наређено је да повуче Горњоцрмнички батаљон ка Поборима, Доњоцрмнички
батаљон према Брајићима. Бокешки добровољачки батаљон повукао се на Мајсторе. Група Сорсић,
предузела је напад дуж морске обале према Будви и заузела Прчију главу. Она је у свом наступању избила на линију Мачкова гомила-Шишић. Бокешки добровољачки батаљон повукао се тог дана на Обзовицу. Напад је настављен и 10. јануара, бригада Шис стигла је до линије Пријевор Ластва, а
сјеверно бригада Штрајт освојила је вис Голиш. На тим положајима налазила се Црмничко-приморска и Зетска бригада. Горњоцрмнички батаљон умјесто да иде на Мајсторе, гдје му је било
наређено, повукао се на Брајиће, гдје је био упућен Доњоцрмнички батаљон. Падом Кука, а затим
десетог јануара Штировника, одбрана Ловћена била је сломљена. Пад Ловћена значио је и крај Црне
Горе, а Црногорци су истог дана напустили Будву. Бригада Штрајт заузела је Будву и Кастел Ластву.
Много Паштровића налазило се на раду у Сјеверној Америци и Канади, а велики број одлучио је да
крене за отаџбину да се бори за њен спас и ослобођење. Добровољци су од септембра до децембра
1915. године чекали да се укрцају на брод и што прије стигну у отаџбину. Преко 500 добровољаца je
6. децембра 1915. Године кренуло из канадске луке Халифакс, прекоокеанским бродом „Италија” за
Напуљ. Међу њима била је и мисија Црвеног крста коју је предводио љекар Ђуро Гуча, Словак из
Војводине. На броду се нашла знатна количина новца, мноштво санитетског материјала и других потрепштина сакупљених у Сјеверној Америци. Пароброд је након 25 дана пловидбе стигао у Напуљ .Дана 31. децембра 1915. Пошто су Отрантска врата била затворена, добровољци су жељезницом након два дана стигли у Бриндизи. Лука Бриндизи била је веома значајна за силе Антанте крајем 1915.године
Пароброд „Бриндизи” је испловио из истоимене луке 5. јануара према луци Сан Ђовани ди Медуа – Свети Јован Медовски .
Усљед страха од њемачких подморница пратила су га четири италијанска торпиљара и једна
полутеретна лађа. Послије дуге и непроспаване ноћи освануо је хладан и магловит Бадњи дан. У даљини назирале су се албанске врлети и Медово, мало и пјесковито пристаниште. Око осам сати пароброд се приближавао пристаништу и на само 500 метара од обале наишао на савезничку дефанзивну мину. Одједном се чула јака детонација, млаз воде шикнуо је увис, а читав брод је
обавијен, црним густим димом. Хиљаде очију из пристаништа гледале су овај ужасни призор.
Скамењени од ужаса нико није умио да помогне. Брод је одмах послије експлозије почео да тоне.
Само су пливачи имали наде и самопоуздања, а многи који нијесу знали пливати, одузимали су себи
живот. Прецизне податке о броју страдалих и преживјелих путника још увијек немамо. Према подацима сакупљеним непосредно пред Други свјетски рат, страдало је 328, а спасено 183 добровољца. Глас о медовској трагедији поразно је дјеловао на народ и војску у Црној Гори.
На иницијативу исељеника из Америке, у спомен на страдале добровољце код Медове, на Цетињу је
1939. године подигнуг, а на Спасовдан 6. јуна 1940. године свечано откривен и освештан споменик Ловћенска вила, рад вајара Риста Стијовића. Споменик представља фигуру ловћенске виле, која у десној руци држи високо побједоносно мач, а у лијевој приноси ловоров вијенац да крунише пале жртве.
(наставиће се)
