У Трсту се 1. мај службено обиљежава као Празник рада, али сваке године дио расправе изазову судионици који у поворкама носе југославенске заставе и мајице с ликом Јосипа Броза Тита, уз синдикалне транспаренте и поруке о радничким правима; дио јавности то повезује с 1945. годином када је Трст око 40 дана био под контролом југославенских трупа, а у интерпретацијама тог раздобља спомињу се и д‌јеловања ОЗНА-е те ухићења и нестанци особа које су сматране неподобнима.

“Сјећање Трста тражи поштовање”

У колумни за TriesteNews, Францесцо Вивиани описује како се иста сцена понавља из године у годину и како симболи из прошлости мијењају тон прославе. У тексту наводи: „Чини се да Трст има сјећање које не треба објашњавати. Сјећање Трста тражи, ако ишта, поштовање.“

Вивиани се враћа на 1945. годину и улазак југославенских снага у Трст, што описује ријечима: „1. свибња 1945. трупе Јосипа Броза Тита ушле су у град. Нису биле онд‌је да би парадирале, него да га окупирају.“ Тај дио повијести и даље остаје осјетљив у локалним тумачењима, посебно због догађаја и искустава која се у граду преносе генерацијама.

У једном дијелу колумне наводи и: „Трст не треба лекције из повијести. Већ их је довољно платио.“

Вивиани закључује да би се Празник рада требао вратити својој основној поруци – раду и радничким правима – без додатног политичког и повијесног терета. По његовом тону, вријеме је да се симболи који дијеле јавност макну из уличних поворки и да се премјесте у повијест, а не у садашње прославе, како би 1. мај поновно био дан радника, а не простор за југоносталгичне поруке и пријепоре који се понављају из године у годину.

извор: ријека данас