Пише :Дејан Бешовић
Према предању, најстарија етничка група у Пастрову -Паштривићимс били су Срби , који су се населили на овим просторима између 6. и 10. вијека. До данас нису преживјели потомци ове популације, јер су изумрли или су емигрирали из свог родног краја. Њихови трагови остали су углавном у топонимији. Данашња паштровска братства потичу од досељеника из 14. и 15. вијека и касније.
Стара, сада нестала братства, у вријеме када је ово подручје јадранске обале било дио државе Немањића, углавном су припадала нижем племству и витешком сталежу.
Паштровићи , по којима су и племе и читав крај добили име. Први пут се под овим именом помињу 1355. године као племићи у служби цара Стефана Четвртог Душана Немањића. Постоје различита тумачења имена братства Паштровић: према некима, потиче од влашке речи pastro, изведене од латинског pastor – пастир, што указује на сточарску традицију. Други тумаче ријеч pastro као старословенску, што значи – шаролик.
Били су моћно братство у 14. и 15. вијеку. Њихов центар је била Стара Ластава (Петровац). Током бурног 15. вијека, због сукоба између Примораца (углавном Грбљана, али и других) и Млечанаца, као и турских упада, многи становници из ових крајева емигрирали су на сјевер, у Далмацију и Италију. Презиме Паштровић се од 16. вијека више не помиње као братско име у српском приморју, али се сријеће у Далмацији и Венецији, а касније и у Јужној Угарској међу Буњевцима Бачке (није јасно да ли ови Буњевци имају неку везу са Паштровићима или је идентитет патронима у ове двије популације случајан).
Буљаревићи , по којима је мјесто Буљарица, гдје им је било сједиште, добило име. Изумрли су током 17. вијека. , по којима је мјесто Буљарица,добило име. Изумрли су током 17. вијека.
Кањоши , позната стара војводска породица у Буљарици. Међу њима је и чувени Кањош Мацедоновић из 15. вијека. Средином 17. вијека војводство су преузели Јунковићи (Суђићи), а од краја истог вијека Кањоши се више не помињу у Паштровском крају, јер су се до тада у потпуности иселили. Од њих потичу Пејаковићи у Ријечком округу, а према предању, једина њихова преостала грана су Калоштри из Режевића (мада постоји и друга верзија о Калоштрима, о којој ће бити ријечи касније).
Бечићи се помињу у 13.вијеку .Њихови родови су Бечићи, Чучуци (једнина: Чучук), Грацуни, Клапавице . Сви славе Никољдан.
Седиште братства је у Бечићима и Челобрду.
Први пут се помињу почетком 15. вијека. Поријеклом су из Зете -скадарски крај, одакле су се прво населили у Црмници, а затим у Паштровићима. Изумрли бечићки род су Мушуни . За Клапавиће се каже да су старинци (можда првобитни Паштровићи?) који су се придружили Бечићима. Међу Бечићима су живели и Штиљановићи, о којима ће такође бити ријечи касније.
Калађурђевићи раније познати као: Калођурђевићи.
Читаво братство носи исто презиме. Њихов предак се звао Калођурђе – „лијепи Ђурђе“ (грчки kalos – лијеп). Славе Никољдан. Сједиште братства је у Подбапцу. Поријеклом су из Зете -Скадарски крај, одакле су се доселили у Паштровиће вероватно у 14. вијеку, с обзиром на то да су почетком 15. вијека били јако и бројно братство у Паштровићима.
Дабковићи Њихови родови: Кажанегре, Куљаче, Кентере, Балићи . Њихова првобитна слава је Никољдан, који Кажанегре и Куљаче и данас славе. Кентере и Балићи су почели да славе Михољдан, пошто живе у Митровићима, и узели су га за своје крштено име. Сједиште братства је у варошицама Дабковићи и Куљаче. Неки су живјели и на Светом Стефану.Предак свих Дабковића је Новак Црнац, који се доселио из Пипера, прво на Цетиње, а затим његов потомак Дабко у Паштровиће. О Новаку Црнцу биће ријечи касније.Постоји и претпоставка да Балићи нису Дабковићи, већ усвојени потомци старијег братства Ђенаш (или Ђонаш).Грана братства која носи презиме Дабковић емигрирала је из Паштровића до почетка 20. вијека (углавном у Америку), као и Франовићи , док су Маројевићи изумрли у 18. вијеку.
Међу Дабковићима живјела је фамилија Тарнути (вјероватно старо братство Паштровић) и Павловићи , који су такође носили презиме Беришани . Није познато да ли имају икакве везе са албанским фисис сојем Беришама али је врло могуће да имају.
(наставиће се)