Пише :Дејан Бешовић
Паштровска територија препуна је остатака значајних трагова сакралног карактера,иако се оправдано претпоставља да има још
оваквих локалитета који чекају да буду откривени и ваљано истражени.На овој територији,као и на ширем потезу Приморја,најмање су познати сакрални објекти из праисторијских епоха и из доба антике.Упркос томе,зна се да су на више мјеста дуж обале лоцирани сакрални простори тумули или гомиле,односно гробне конструкције за мањи број покојника,на посебно бираним позицијама и вишим
котама које доминирају у овом предјелу,састављене од већи комада камена,прекривених земљом,која се временом спрала и оголила камен-
љуштуру.За ту мула се у књижевности наводи да су могли бити„све-“
или ништа “,с обзиром на додатне налазе на„истакнутим“мјестима
и да су са поједним гробом“.
Неки од тумула у Паштровићима су
на:Судином Брду,Шкаљези,Вељој гомили,Личаку,Плату,изнад
Кансина,Иванчевој њиви,Новосељу,Почмину,
Међутим,нити један није археолошки истражен.И ако досада у Паштровићима нијесу пронађени остаци сакралних
објеката из античког-грчког,хеленистичког и римског периода,упркос одређеним претпоставкама које указују на њихово постојање,на територији садашње Црно Горе знамо за неколико оваквих грађевина из времена управе Римског царства,на прелазу старе у нову
еру.Међу њима се издвајају они у Доклеи-Дукљи- Диоклитији код Подгорице,сигама у Бјелопавлићима,Рисну у Боки Которској,и околини,као и
један чије се постојање претпоставља,али још није научно потврђено, као напримјер,оно у Мартинићима (Бјелопавлићи),у Бару или Будви.
Постоји предање,у каснијим временима забиљежено ,које указују на то да су се и у самим Паштровићима налазили храмови и у доба антике.Конкретно,помиње се пагански храм на мјесту данашњег манастира Режевићи,и у истоименом селу на стрмом узвишењу западно
од Петровца на Мору.Међутим,и ако је на више локалитета у Црној
Гори познато да је чување традиције култног мјеста и након слома.паганства трајало кроз континуитет подизање хришћанских храмова
на местима бивствовања античких,
као и да су православни духовни центри неријетко подизани управо на„наслијеђеним“култним мјестима“,које сјећање народа
позиционирају„стародоба“,ипак још није
утврђен континуитет евентуално античке зграде сакралног имена у
Режевићима са црквом Успења Богородичиног,касније подигнуте
по предању 1226. године.када је,пролазећи кроз Паштровиће,српски краљ Стефан Првовјенчани наложио да се она изгради.Антички гробови и грађевине помињу се и у контексту локације манастира Градишта у Буљарици,али још увијек њихово постојање није потврђено.
На археолошком локалитету Мириште у центеу Петровца ,са остацима приватне виле већих димензија,чији доњи културни слојеви датирају најкасније до краја 2 вијека нове ере,подни полихроми мозаици са фигуралним и геометријским представама,настали током касније антике,садрже одређене мотиве:три рибе са једном
главом,винова лоза и мотив тзв.укрштених хљебова–које историчарка
умјетности ЛуцијаЂурашковић, везује за ране знакове хришћанске умјетности: „пример је симбиоза касно античке и ранохришћанске
уметничке традиције,те означава и исто почетак ранохришћанске
умјетности код нас. Петровачки мозаик,уз ранохришћански мозаик из будванске базилике,сигурни смо,представља једно од
најзначајнијих свједочанства о временима о коме нам историја,када
је ријеч о нашем простору,није оставила нарочити број материјалних доказа,док у ликовној умјетности указују на слику која ће се расцвјетати у средњовјековној хришћанској умјетности.“Постоје и нешто другачија мишљења о представама са Петровачких касно античких мозаика,патако„мотив“рибе и начин на који су је данас археолози повезали
са већ споменутом композицијом .
(наставиће се)
