Приредио: Дописник

„Проречени“ рат народа, као што је добро познато, почео је крвавом
завером за атентат на аустријског престолонаследника. Да је
атентат у Сарајеву био координисан много унапред између ложе и
савезника, и да су сви починиоци сами били слободни зидари,
недвосмислено је документовано у релевантним изворима. А сада,
1930-их, водећи троцкистички слободни зидар Кристијан Раковски,
током суђења за издају против њега, сасвим отворено је изјавио:
„Хајде да прескочимо у 1914. Троцки је стајао иза атентата на
надвојводу, а атентат је покренуо европски рат. Да ли заиста
верујете да су атентат и рат били пуке случајности, како је лорд
Мелчет тврдио на ционистичком конгресу?“
Ова оптужба је свакако смела тврдња. Ипак, Раковски је изузетно
важан сведок. Јер је познавао Троцког боље од скоро било ког
другог његовог следбеника. А такође је сарађивао са њим у
Француској, где се – као и Троцки – придружио једној од ложа
потчињених Великом Оријенту. И управо у том миљеу су се окупљала двојица каснијих сарајевских атентатора, баш када је
Велики Оријент изрицао своју чувену смртну пресуду против Франца
Фердинанда од Аустрије: последњи револвераш, Принцип, и
Жиганович, који му је набавио оружје. У светлу Раковског
сведочења, не може се веровати да је случајност што су ова два
члана Илумината дошла у контакт са троцкистичким масоном
Карлом Радеком (заправо Собелсоном) у Паризу.
3 Да ли је овај период његовог живота у Француској разлог зашто се
Принцип, на крају својих дана – непосредно пре смрти –
идентификовао као следбеник Троцког? Овај утисак свакако црпимо
из изузетно саосећајног увида у Принципову психу, који преноси
књига „Исповести Гаврила Принципа“. Објављена 1926. године од
стране издавачке куће Рудолф Лехнер и син у Бечу, ова књига
садржи белешке које је саставио Принципов затворски психијатар,
др Мартин Папенхајм, након разговора са сада затвореним убицом
између 1915. и 1916. године. Уредник, који се и у уводу и у
коментару открива као поштовалац убице, значајно се крије иза
псеудонима (Р.П.).

Упркос овој очигледној симпатији, књига сасвим објективно
осветљава неке аспекте Принциповог размишљања – човека који се
током суђења прогласио „атеистом“.
имао. Сазнајемо да је српски „националиста“ у младости читао
многе анархистичке и социјалистичке памфлете. Такође је са
пријатељима разговарао о анархистичким памфлетима који су
подстицали атентате. Написао је: „Много сам читао о Руској
револуцији, о борбама. Ова идеја се у њему укоренила.“ (стр. 15)
„Пре атентата, прочитао сам чланак Кропоткина о томе шта можемо
да урадимо у случају светске друштвене револуције. Проучавао сам
га, разговарао о томе. Био сам уверен да је то могуће. Замишљао
сам то у међународном облику, не комунистичком… Верујем да
свака нација мора прво да преживи националну фазу. Када је
суочен са чињеницом да је Аустрија више прелазна фаза, одговорио
је да сада није време за то, у доба капитализма.“ (стр. 13) „Мисли да
је друштвена револуција могућа широм Европе, јер се ствари могу
променити. Не желим даље да причам о томе.“ (стр. 12) (Жели)„однос у коме су све контрадикције између европских народа
уравнотежене.“ (стр. 14) Идеја револуције мора потицати од
интелигентних људи и тек касније је они шире међу масама, „као
Мацини у Италији, на пример“.
У додатку коментара „Р.П.“ читамо на страни 23: „Принцип се
пробудио у трећем разреду средње школе и од тада је читао
Кропоткина, Херцена и Мацинија више него школске књиге… У
белешкама др Папенхајма видимо да је Принцип много читао и „сам
куповао књиге“. Свако ко је познавао Принципа зна да је то истина.“
Овде се поставља питање да ли Р.П. имплицира да је лично
познавао Принципа или намерава да сугерише нешто даље овом
сувишном, неспретном реченицом. Ако се ова реченица преуреди
анаграматски у стилу слободних зидара, чита се: Сви који знају
(како се слободни зидари понекад називају, примећује аутор) знали
су прави Принцип.
И управо на овом месту се појављује следећи цитат Троцког као
фуснота: „Он (Принцип) је избегавао теоријске дискусије, али је увек
тражио књиге, које је похлепно гутао.“ Троцки је написао ове речи,
такође наводи Р. П., под псеудонимом Л. Т. у свом „Атентату на
Сарајево“. Стога је познавао овог атентатора, који му је вероватно
био близак и у масонском и у политичком смислу, нешто боље и
дуже време.

И управо на овом месту се појављује следећи цитат Троцког као
фуснота: „Он (Принцип) је избегавао теоријске дискусије, али је увек
тражио књиге, које је похлепно гутао.“ Када је, као резултат овог
убиства, воз ка европском масовном убиству напустио станицу, када
су испаљени први хици, Троцки је поново преузео речи свог
учитеља Парвуса, тада десетогодишњака, откривајући, као
иницирани масон у својој књизи „Рат и Интернационала“, барем
једну скривену сврху борбе: „Рат 1914. године“, 4 написао је, „значи
стварање далеко моћније и отпорније домовине – републиканских
Сједињених Држава.“

„Европа као темељ Сједињених Држава света.“ Овом изјавом, брат
Троцки, отац идеје светске револуције, одговорио је на сопствено
питање о свом мотиву завере у ратном времену.

(наставиће се)