Пише :Дејан Бешовић
Манастир Режевићи налази се у Паштровићима и припада Српској Православној цркви.Манастирски храм саградио је Стефан Првовјенчани и посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Други храм по предању изградио је цар Душан и посвећен је Светом Стефану. Средином 14. вијека, оба храма су опљачкана и разорена,од стране Млечана и Латина 1714. године у манастир долази проигуман Максим Косијеревац, из манастира Косијерева, који је обновио обије цркве и основао манастир. Његов рад наставио је Никодим Вуковић који је 1770. године подигао већу цркву посвећену Светој Тројици а која је потпуно довршена од стране јеромонаха Димитрија Перазићa 1814. године.
Стара црква Успења грађена је на свод, има звоник на преслицу са једним окном. Унутрашњост је живописана. Иконостас је рад Алексија Лазовића Бјелопољца у српско-византијском стилу пренесен је из сусједне цркве Св. Тројице. У цркви је гробница у којој су сахрањивани калуђери манастира до краја 19. вијека. Одмах до ње, налази се већа црква Св. Тројице која је грађена у облику крста, а иконостас је рад паштровског сликара Марка Греговића. Црква има велики четвороугаони звоник који је висок 24 метра и који се завршава зашиљеним кровом,покривеним каменим плочама
Народно предање казује да је овде Стеван Првовенчани наредио да се сагради мали храм Успења Пресвете Богородице а касније, када је цар Душан путовао из Дубровника за Скадар, наредио је да се сагради, одмах до ње, други храм посвећен Светом Стефану. Оба храма и гостионицу су касније похарали улцињски пирати-Чами , средином 16. вијека, тако да су храмови дуго времена били потпуно напуштени.
Цар Душан је у Режевићима подигао цркву архиђакона Стефана, која је освећена 1351. године и том приликом Паштровићима подарио свој чувени Законик, којим су се Паштровићи служили при вијећању на недалеком Дробном Пијеску и доносили пресуде на Суђином Брду. Према једном запису на икони из 1423. године коју је радио јеромонах Никодим, спомиње се и манастир Режевићи.У једном документу из 1612. године, којим мјештани из братства Шољага даривају Манастиру нешто земље за обраду, говори се о цркви Успенија пресвете Богородице и о овом манастиру. Све до половине 19.-ог вијека постојао је овдје, поред пута, камени стуб са удубљењем у кога су становници из околних села редовно стављали бокал са вином, као знак гостопримства према путницима. Прича се да је Рајмунд из Тулузе са својим крсташима пио вино из паштровског бокала.Манастир Режевићи је кроз дугу историју често разаран – од стране турске војске 1705. и 1785. године. Французи су га опљачкали 1812. године, а овај вриједан архитектонски комплекс није мимоишао ни велики земљотрес у априлу 1979. године.Манастир је био веома запуштен када је 1714. године у њега дошао игуман Максим Косијеревац. Он је, уз помоћ вјерника, обновио обје црквице. Рад на обнови манастира наставио је његов ученик Никодим Вуковић, потоњи архимандрит, који је 1770. године почео подизати нову цркву. Највећу помоћ за њену градњу донио је из Русије архимандрит Димитрије Перазић.Димитрија Перазића рукоположио је цетињски Митрополит Петар Први Петровић -Његош ,Свети Петар Цетињски , коме је био сљедбеник у борби против Француза. У паштровској буни, 1812. г. једва је спасио главу побхегавши барком из Будве. Потом је, дуго времена боравио у Русији, гдје је служио као војни свештеник на руским ратним бродовима и издејствовао помоћ од Руског синода у износу од 1500 дуката које је упутио братству манастира. Тим новцем подигнут је звоник 1839. године. Архимандрит Перазић је такође издејствовао сталну годишњу помоћ од 35 рубаља од руског цара Александра Првог. Током читаве службе у Русији прикупљао је новац и упућивао га своме замјенику,Игуману Никодиму Медину, који је вршио разне оправке на манастиру. Димитрије Перазић вратио се из Русије 1851. г. и радио је на унапређењу манастира све до своје смрти.За вријеме Другог свјетског рата овај манастир је опљачкала италијанска војска, а затим запалила његов конак.Неокомунистичка власт Мила Ђукановића није престала да скрнави ову Немањићку Светињу
Бивша управница Спомен-дома у Режевићима и бивша посланица Демократске партије социјалиста у државној скупштини, Оливера Франовић, осумњичена да је искрнавила манастир Режевићи код Петровца . Офарбала је фреске у црвено на посебном улазу у манастир. Полиција у Будви, по налогу тужилаштва у Котору, утврђује обим штете настале овим вандалским чином. Франовић је испитана у полицији, а затим пуштена, док се чека да тужилац квалификује тежину овог дјела.
Инспектори су обишли манастирски комплекс и узели изјаве од монаха, а достављен им је и видео снимак са безбедносних камера који наводно приказује неколико литара црвене боје како се просипа по каменом улазу и фрескама у манастиру.Претходне 2015 .године поднијета је кривична пријава против Оливере Франовић у којој се тврди да је намерно покушала да уништи инвентар и непроцењиво културно благо Спомен-куће, којим је управљала више од десет година. Наводно је Франовић потом спојила неколико великих, дрвених столова и запалила ватру на улазу у Спомен-кућу, која се брзо проширила на кућу и црквену ризницу са врихедним културним благом Српског племена Паштровићи . Срећом, тамо се случајно нашао стражар и угасио је пожар.
(наставиће се)
