Пише: Анто Нобило

Одржан је Томпсонов концерт на Хиподорму. Тамо се слила ријека људи. Небитно сада да ли је било баш 500 000 или мање. Град Загреб је преживио. Сви који су дошли на концерт сигурно су се вратили у своје домове. Нисам глазбени критичар и ништа нећу рећи о Томпсоновој глазби и његовим вокалним способностима. Респектирам велику продукцију овог концерта и одличан пословни подухват Томпсоновог тима. Само се надам да је град и држава по тржним цијенама наплатила своје услуге и да ми грађани, кроз буџет града нисмо претрпјели штету. Али оно што морам рећи је слиједеће:

Једна од значајнијих попратних појава концерта је отворени усташки дернек у најстрожем центру Загреба. Младићи и дјевојке у црним мајицама на којима неки од њих носе натпис „За дом спремни“. Други извикују тај фашистички поздрав. Оре се пјесме које славе усташке кољаче – Јуру Францетића и Рафаела Бобана, заповједника „Црне легије“. Полиција проматра и не реагира. Дојам је легалности тих иступа. Догађало се нешто незамисливо. Први пута након 1945.г. у центру Загреба, а онда и на јавном скупу пред 500 000 грађана, кроз најснажнији могући разглас заорио се фашистички поздрав „За дом спремни“, а реакција није било. Министри и предсједник Сабора Јандроковић се нису дигли и напустили концерт.

Кад 500 000 углавном младих посјетилаца концерта на Томпсонов поздрав „За дом“ одзрави „- спремни“, онда је то сажети приказ резултата рада с младима у нашем друштву. То морално потонуће хрвастког друштва резултат је лошег образовног сустава, политичких врлудања и дволичности државних елита, дјеловања Католичке цркве која релативизирањем фашиста покушава купити своју бољу повјест. Зорније него икада добили смо увид у сегемент хрватског друштва – необразован, подложан манипулацији, без емпатије за жртве лажног хрватсва кроз повијест. Можеш бити млад, можеш вољети Томспонову глазбу, али не можеш, ако си имало свјестан, ако имало имаш памети, на Томпсонов позив „За Дом“ одговорити „- спремни“. Ако то чиниш заиста „не знаш што је било“. Не можеш то чинити јер те понијела „величанствена атмосфера“ масе. Са масама се да манипулирати. Прегледајте мало повијесне нацистичке скупове из 30-тих година прошлог стољећа. Није било дронова и ватромета, али је било врхунске режије масовних скупова. Људи су били истински усхићени, у заносу, трансу. Осјећали су да су сви ко један, један народ, један вођа, а знамо (или не знамо) како је све то завршило.

С обзиром на посљедице које ће ова два дана оставити на наше друштво, ваља запитати: тко је крив за апсолутну фашизацију/усташизацију нашег друштва? Мало је невиних и то је оно што забрињава. Досада је ХДЗ држао Томпсона у својеврсном резервату не дозвољавајући да пјева на државно спонзорираним приредбама. Нпр.у Книну му нису дозвољавали да пјева на службеној приредби. Санадер му је плаћао у кампањи да не пјева за никога.

Када су ногометаши из националног тима инзистирали да пјева на Тргу бана Јелачића гдје се фештало њима у част, пазило се које ће пјесме отпјевати, а након тога му је ХДЗ-ова власт искључила струју. Очито је да га је ХДЗ користио као контролирани испушни вентил, али га није уводио у маин стреам хрватског националног живота. И онда се догодио Томашевић, наводни припадник лијевице и одобрио Томпсона у Загребу, успркос чињеници да му више земаља Еуропске уније у којима је покушавао одржати концерт то изријеком забрањује због промоције фашизма. Томашевић уз колаборацију СДП-а дозвољава концерт у нашем главном граду премда је знао или морао знати да тај концерт са собом вуће и прави усташки дернек. Загребчани су то знали. Испразнули су град, макнули су се из проусташког слављења по улицама Града Загреба. Напустили су Град или се повукли у своје домове. Зато и долазак 500 000 људи и није створио прометни колапс. Грађани Загреба су се очито дистанцирали.

Ваља закључити и подвући, љевица је у центру Загреба дозволила организацију усташког дернека. Нитко из Можемо и водства СДП-а у Загребу или држави није се усудио дигнути јавну ријеч против примитивне усташизације Загреба.

Међутим, није само лијевица одговорна. Одговоран је и ХДЗ на челу са премијером Пленковићем, који је политички стао иза релативизације усташког поздрава у виду „двоструких конотација“. Не, премјеру Пленковићу. Не постоје двоструке конотације ЗДС. ЗДС је био и остао једино и искључиво усташки, фашистички поздрав. Сви који су ЗДС користили у рату а и данас, користе га искључиво, само зато јер је то усташки поздрав.

Осим тога, у Закону о прекршају против јавног реда и мира, ЗДС и остали усташки симболи нису изријеком набројани и нису забрањени. Влада је одавно пропустила регулирати ово важно питање. Нека се угледају на Аустрију која је ЗДС и остало изријеком забранила и одредила казну од 10 000ЕУР . Откад су то направили да би се ријешили прије свега нациста у Блеибургу, само један „усташа“ је то покушао бити, јер очито није чуо за законску промјену. Сви остали су одлучили да им је прескупо „бити усташа“. Усташа у јавном простору Аустрије више нема. Проблем ријешен.

И да не би било забуне. Не мислим ја да су сви или већина 500 000 посјетитеља развили усташку носталгију. Јасно ми је да је то мањина, али мало превелика мањина. Остали су се дали изманипулирати. Јасно ми је међутим да младим необразованим људима и није познато тко су биле усташе, да они изједначавају усташу и домољубље, не знајући да су усташе издале све битне хрватске националне интересе. Међутим, када се власт и лијева опозиција натјечу у додворавању Томпсону и шуте на силовиту усташизацију нашег друштва, кад осим покојег слободног интелектуалца нитко не диже глас осуде усташког дернека у нашем главном граду, ствари постају озбиљне. Сви су импресионирани да се у Загребу одржао најмасовнији концерт са плаћеним картама. Сматрам да ће то одјекнути свијетом, не схваћајући да ће паралелно са том информацијом отићи и информација о фашизацији хрватског друштва, а то ће оставити дубљи траг у доживљавању хрватске државе и хрватског друштва…