Пише: Иван Милошевић
Понекад ми падне на памет сљедећа идеја. Да сам нека власт или Србин од гранитног ауторитета, па да позовем као Чарнојевић на сеобу Срба из Црне Горе и да на неко вријеме ослободимо данашње Монтенегрине тог српског камена о врату и видим да ли би након тога све процвјетало у Црној Гори? Да ли би када Срба нестане из ових брда и долина, неким чудом се отворила рајска врата и из ње покуљала бујица златника и осталог свјетског богаства и коначно рјешила све монтенегринске економске и остале проблеме и ове четири нахије и седам брда претворили у рајско насеље гдје сви имају и више него што им треба? Да ли би се онда коначно намириле и стишале све антисрпске пароле данашњих монтенегринских колумниста, политичара и осталих сличних вагабунда и да ли би коначно све у Црној Гори дошло на свије мјесто? Ех, да сам неко, па да барем на мјесец или два частим ове данашње Србомрсце и заклете непријатеље свега српског и ослободим их те ноћне српске море, српских вјештица и караконџула, вампира, вукодлака, телетабиса и осталих српских амбиса? Да ли би онда били задовољни или би дигли побуну због сеобе Срба, јер су изгубили мотив постојања и рада у Црној Гори? О чему би они писали, шта би критиковали и спаљивали на ломачи и ситнили длаку на стотину длачица, када им не би било Срба у Црној Гори? Да ли би имали разлога да се ујутру пробуде, попију кафу и прелистају новине, када им не би било Срба и када на њима не би имали прилику да шиље тастатуре и испаљују идеолошке стрелице?
А како да се то не питам када читам данашњу хајку на српске студенте у Београду и добитника овогодишње 13-јулске награде, Бећира Вуковића?
Што се тиче студената у Београду домаћим Монтенегринима смета што су носили шајкачу, помињали Видовдан, освртали се на Косово, носили тробојку и пјевали српске пјесме, посебно ону коју они повезују са војним српским падобранским јединицима. Да су протестовали у сукњицама и са пудлицама, да су се клели у нове европске вриједности, права на парадајз само бриселског просјека и само њихове паприке и слали поруке да од Срба нема лошијег народа на свијету, изгледа да би побрали монтенегринске ловорике и ушли би у плејаду славних и незаборавних еуропских праведника? Један Монтенегрин јутрос се расписао у љевичарском ритму и не крије да је разочаран што су студенти на Видовдан скренули удесно, умјесто улијево и што су национални поглед усмјерили према Косову, а не према Кумровцу! Да су запјевали Друже Тито ми ти се кунемо, а не химну српских падобранаца, дотични Монтенегрин не би могао да одоли и полетио би за Београд и додијелио ударничке значке окупљеним студентима и изљубио их што славе туђе, а не своје празнике!
И није важно што су студенти у у Београду против Вучића, кога овдашњи Монтенегрини не могу да смисле ни под разно. Треба да су и против Светог Саве, цара Лазара, Карађорђа, краља Петра или Милана, Драже, Николе Тесле, Новака Ђоковића, Николе Јокића…, треба да су и против православног крста и три прста, сједињена или раширена, цркве, олтара и крсне славе, кума вјенчаног и крштеног, српског барјака, здравице и српске правице! И можда би тада били по вољи Монтенегрина, онда би имали разумијевања за Србе и кумили их Богом да раде што им је воља, само да не буду Срби и да Србима окрену леђа и душманима са разних страна добовољно предају Косово, Војводину, Стару Рашку, Ниш, Крагујевац и Краљево, Ћеле кулу и тврђаву у Смедереву, Зелени вијенац, Калемегдан и Обилићев вијенац. И тек тада када би Срби остали без свега што их чини Србима, можда би ови Монтенегрини љевичарског типа имали разумијевања за њих и примили их у своју кућу, нахранили и понудили преноћиште!
А када су још чули да је њихова нафилована комунистичким премазом 13-јулска награда ове године отишла у руке Бећира Вуковића, остали су на овој жеги без капи воде и као риба на сувом копрцају се и траже на 40 степени у хладу помиловање! Гдје награда Бећиру, ако Бога знате, гдје Србину, мајко Божја, гдје четнику, гдје крвнику и Антимонтенегрину и члану српске странке и српског Удружења књижевника! Монтенегринима би боље било да су чули данас да је почео Трећи свјетски рат и да је пут Подгорице кренула балистичка ракета, него што су данас чули да је Бећир добио 13-јулску награду. По Монтенегринима та награда је резервисаан само за њихове пулене, попут Милорада Поповића, Андреја Николаидиса… Гдје оде њихова награда у руке четника. Боже драги и преблаги!
И знао сам од прије шта Монтенегрини мисле о Србима, али ме ипак изненади та помамна хајка на све српско у Црној Гори! Ипак, није да је у Црној Гори мало Срба, сваки трећи становник у Црној Гори званично је Србин, па ваљда има тај сваки трећи нека права у овој држави и може да добије неку награду, државну или неку другу! И већ данас најављују да ће када они дођу на власт одузимати додијељене награде и давати их само њиховима. Таква је њихова правда!
Идемо даље, браћо Срби, идемо даље! А гдје идемо не знам, а питам се да ли и сам Бог то зна! Мора да зна и да мисли на нас, када се на нас дигла оволика хајка! И за њу је потребан неко посебан да се гони и прегони и све тако док се некоме не смркне! Идемо даље, Срби, иако не знам има ли ко да нас води или нас неко преводи жедне преко воде и убјеђује да смо оно што нијесмо и да ће нам сто пута бити боље када сами пљунемо на себе и одрекнемо се сами себе, свога рођења и крштења! Ваљда тада и Монтенегрини буду задовољни, а ваљда је то и поента ове антисрпске приче која се преде посљедњих деценија у Црној Гори!
