У Галерији Нар у Земуну одржано је прво представљање књиге Тихомира Бурзановића „Два метка за Павелића“. Исповест Благоја Јововића објављена је прије четврт виека, а лед у Србији пробијен је тек овом промоцијом. О лику и дјелу осветника Благоја Јововића говорио је аутор овог изузетно читаног дјела. О књизи су говорили и Жана Живаљевић и Иван Максимовић.
Присутне је поздравио и саветник председника Скупштине Црне Горе и народни посланик Велимир Ђоковић, који је на месту председника СО Даниловград угостио Јововићеву ћерку Марију.
One Response
Ово је удбашка подвала. Благоје Јововић, једно вријеме партизан, није био уопште познат нашој емиграцији, стигао је лагано у Црну Гору и излагао да је он ранио монструма Павелића. Ако пажљиво прочитамо његов опис те наводне пуцњаве наилазимо на почетничке грешке и нелогичности, а ако се томе дода да га је подржала нека бивша скојевка са Кордуна или из Лике, не знам тачно, онда је још јасније. И на крају крајева, и да је пуцао, тај чин је срамотан за једног четничког борца, јер га није убио из непосредне близине, него само ранио. Џукела је живјела још три године, окружен пажњом и његом коју иначе не би имао. Циљ је постигнут – док јунаци попут Драже, Перхинека, Звонимира Вучковића, Момчила Ђујића, Блажа Ђукановића, Баја Станишића, Павла Ђуришића, Цогаза и осталих немају споменике, улице, Јововић је за најобичније рањавање, под условом да је то стварно учинио, за један аматерски атентат добио улицу у Београду, књигу. Нажалопст, више се сада прича о том Јововићу, него о овим споменутим и другим, правим јунацима. Џогаз је без задршке средио издајника и багру Секулу Дрљевића. Без промашаја и право у ,,сриду“! Истина ће када тада изаћи на видело и сазнаће се поводи оних који су учествовали у овоме.