Споменик некадашњем председнику САД Бил Клинтону и споменици посвећени једном од команданата тзв. Ослободилачке војске Косова Адему Јашарију представљају истинске „бисере“ културног наслеђа тзв. Косова. Међутим, када је потребно „доказати“ да су Албанци староседеоци на Косову и Метохији, Клинтон и Јашари нису корисни.

Ни старији албански споменици од којих, према неким подацима, најстарији потиче из 19. века, нису нарочито „убојито оружје“ у албанској борби против српског средњовековног наслеђа на КиМ.

Међутим, албанске политичке и научне „елите“ са КиМ никада нису губиле време када је требало прекрајати историју.

Зато и не чуди што представници привремених институција у Приштини када настоје да представе „косовско културно“ наслеђе које иде у прилог конструкцијама албанских историчара, запуте се у археолошко налазиште римског и рановизантијског града Улпијана, које се иначе налази на око један километар од манастира Грачаница, задужбине средњовековног ктитора, краља Милутина.

Више пута су угостили представнике страних западних делегација, који су својим присуством, али и на друге начине, поздравили прекрајање и преправљање историје.

Министар културе привремених институција у Приштини Хајрулах Чеку обишао је Улпијану, где су проширена ископавања и поручио је да нова ископавања „бацају светло на древну косовску историју“.

–Након открића монументалног натписа цара Јустинијана, који доказује његову директну везу са Дарданијом и експропријације околних имања, која су сада у власништву државе, подручје ископавања је проширено, навео је Чеку на Фејсбуку.

Када је реч о римској провинцији, подсетимо, прошле године је покренута иницијатива да се тзв. Косово преименује у Дараданија. Новинар Рамиз Сељими је у тексту „Преименовање Косова у Дарданија је последњи корак ка суверенитету и потпуном идентитету“ објаснио зашто је оправдана промена имена.

–Промена имена у Дарданију последњи је корак ка суверенитету и потпуном идентитету. Иза емотивних дискусија, идеја о промени имена у Дарданију требало би да постане актуелна из неколико разлога: историјских, политичких, културних и стратешких, наводи Селими.

Навео је идентитетске разлоге да се промени име: довео је у везу Албанце и Дарданце, наводећи да се назив „Косово“ имплицитно доводи у везу са Словенима, односно Србима.

Аутор овог текста се позива и на главног архитекту косовске државе покојног председника Ибрахима Ругову. Ругова је, тврди, увек имао у плану да „Косово“ једног дана постане Дарданија.

Пут од косметског Албанца до Дарданца, по свему судећи, води преко Улпијане.

Но, има ту још један детаљ: одлазак у археолошко налазиште римског и рановизантијског града, нарочито у друштву страних делегација, вешто је избегавање историје, посебно заобилажење чињенице о наслеђу Српске Православне Цркве (СПЦ) чије вековно постојање на том простору говори само за себе.

Занимљиво је и што је у оквиру прошлогодишњег Улпијана феста у археолошком налазишту изведен „симболичан“ перформанс са паљењем православних крстова.