ТИТОВА УДБА НЕ ПРАШТА, НЕКА ОД УБИСТАВА У ЕМИГРАЦИЈИ: Петра Љ. Валића убили 1976. године у Бриселу, уређивао српске новине и замјерио се комунистима!

February 23, 2024
5:58 pm

Титова УДБА након рата није спроводила терор само у Југославији, него је ликвидирала на десетине људи у српској емиграцији. Њихов гријех је био што су се спасили од комунистичког ножа и у емиграцији наставили да да раде на српској ствари. Већином се радо о четницима који су успјели да се налон рата пребаце на Запад. Списак жртава УДБЕ који објављујемо није коначан, а објављен је 2015.године.

1. Потпуковник Синиша Оцокољић Пазарац, командант Млавског корпуса, киднапован у Аустрији 16. октобра 1954, пребачан у Југославију и убијен у Београду, у затвору, без суда.

2. Капетан Андрија Андра Лончарић, официр за везу између Драже и југословенске владе у Каиру. Одлежао је 14 година робије у земљи, па је емигрирао. Убијен је у Паризу, 6. марта 1969. године.

3. Поручник Бора Благојевић, командир Штабне чете Дринског корпуса. После рата држао ресторан “Сарајево“ у Бриселу. Убијен пред улазом у свој стан, 8. марта 1975. године.

4. Петар Љ. Валић, новинар, током рата уредник дневног листа “Видовдан“, издање Шумадијске групе корпуса, као и истог листа у издању 2. равногорског корпуса. Такође уредник “Гласа Опленца“, листа Горске гарде, као и “Шумадије“, листа Шумадијске групе корпуса. Користио је псеудониме “Слободан Небојшић“ и “Пјер“. У емиграцији је уређивао лист “Васкрс Србије“. Убијен је 13. маја 1976. у Бриселу.

5. Миодраг Бошковић, четник После рата власник хотела “Бошко“ у Бриселу и предсседник удружења “Привредник“. Убијен је у свом хотелу, 6. августа 1976. године. Заједно са њим убијен је и студент Урош Милићевић.

6. Богдан Мамула, припадник Организације српских четника “Равна Гора, убијен у ноћи између 17. и 18. августа 1977. у Гери, САД, приликом повратка кући.

7. Раде Панић, припадник Организације српских четника “Равна Гора“, убијен 28. августа 1977, бомбом подметнутом у његову гаражу, у Торонту, Канада. Од исте експлозије гину и Петар Буњевац и Петар Кљајић.

8. Ратко Обрадовић, љотићевац, 17. априла 1967, Минхен.

9. Јаков Љотић, 8. јула 1974, Минхен.

10. Сава Чубриловић, дописник листа “Српска борба“, који је излазио у Чикагу, из Шведске, 15. децембра 1969, у Нејсу, Шведска.

11. Драгиша Кашиковић, правник, технички уредник листа “Слобода“, органа СНО за Америку, и Иванка Милошевић, његова деветогодишња поћерка, 19. јуна 1977, Чикаго.

12. Др Михајло Наумовић, уредник листа “Слобода“, 16. јануара 1978, у Чикагу (сурвали су му ауто у реку, са моста).

13. Борислав Васиљевић, спикер српског радија у Гери, САД, убијен 16. децембра 1978, у својим колима, при повратку кући.

14. Душан Седлар, председник СНО у Немачкој и одговорни уредник “Белог орла“, гласила СНО у Немачкој, убијен 17. априла 1980, у 9,30 пре подне, на сто метара од свог стана.

15. Митар Бошковић, убијен јуна 1981.

16. Јован Царичић, стар 63 године, бивши председник Слободне српске православне општине у Бечу. Убијен у дворишту своје куће, ноћи између 23. и 24. децембра 1981, о чему су аустријске новине писале већ истог дана.

17. Боривоја Манић бивши капетан ЈВО, убијен 1986. године, на једном паркиталишту у Јужном Чикагу. Његово тело пронађено је раскомадано у гепеку аутомобила. Манић је у тренутку убиства имао 72 године.