Пише: Иван Милошевић
Јуче сам имао неподношљив напад мучнине! И то не због хране, него говора Андрије Николића у парламенту!
Распалио Николић након мјесец дана одсуства, наоружао се бројкама и сипа ли, сипа. Те цијене подивљале, те економија у распаду, нова задужења пред вратима, те партијска запошљавања, те грађани једва изгурају до 10-ог, те јад и мука са хрватским претензијама и остале свакодневне муке. Реако би човјек да је Николић у политику ушао прије годину, двије и да му се смучило од погубне политике нове власти. Ни сам не припадам фан клубу Милојка и његовог друштва, али гдје се нађе Николић и ДПС да нам соле памет гдје смо данас и гдје ћемо бити сјутра. Николић и ДПС компанија сваки дан и сваки минут када проговоре вријеђају обичне грађане и праве их идиотима. Као да не знамо и као да смо неком чаробном гумицом избрисали из сјећања 30 година њихове власти и њиховог богаћења, партијског запошљавања и затварања фабрика и прогона неистомишљеника, хапшења и суђења. Уколико нас још увијек здрав разум служи и нијесмо за Доброту, знамо шта је ДПС радио, како нас је остављао без хљеба, свађао и на грбачи сиротог народа својим послушницима дијелио шаком и капом!
И гдје се нађе ДПС да данас критикује нову власт да не размишља о народу, да се задужује, диже цијене и свађа међусобно и са комшијама. И доста тога нова власт ради, али гдје да то критикује Николић и ДПС компанија. Па они су мајстори манипулације и пљачкања сопственог народа и протећи ће доста времена док им се неко примакне и превазиђе у непочинстивима и преварама! Овом ДПС-у не приличи опозициона прича, стоји им као баби штикле! Чуј, ДПС брине за све нас и обећава нам куле и градове. Ко у то повјерује добровољно купује карту за Доброту и свакодневну конзумације бенседина и осталих бромазепама!
Ово око очију, не бих да коментаришем. Уколико имамо очи ваљда нам је све јасно и ваљда смо начисто са тиме како треба да прође ДПС у Никшићу. Уколико нам није јасно, наставићемо да тапкамо у мјесту или ћемо тапкати уназад и све то на своју сопствену штету, а на корист старих и превејаних манипулатора из окружења почасног предсједника!
Читам и да је ифтар окупио наше вође и да су честитали Рамазан и предстојећи Бајрам. Очекујем да некоме од главешина не падне на памет да руше џамију на Конику и надам се да је боље да дају оставке и побјегну у џунглу него да то раде! Џамије и цркве, па гдје год да их неко изгради, не треба дирати и хвала Богу да буду пуне! Ни Библија ни Куран не уче да вадимо очи једни другима, то је ДПС-овска заоставштина, него и хоџе и свештеници уче да опростимо једни другима и да живимо сложно и у љубави. Па и када се то ради, по земаљским мјерилима у нелагално изграђеним објектима, ваља се подсјетити да Бог на нас гледа негдје из прикрајка и очекује да се не бавимо само земаљским, него да водимо рачуна и о невидљивим и Божјим стварима! Стога, боље да легализујемо по земаљским мјерима нелегално изграђено, јер онострана структура и онострана правда има друге путеве и воли да гради, а не руши!
Надам се да ће наше вође, као Рамазану и Бајраму, посветити пажњу и православним празницима и да ће и тих дана позивати православне да се окрену једни другима, да опросте и крену даље, али неким новим мостовима и цестама!
Мучна је ова наша политика. Посебно када видим ове разгоропађене Монтенегрине и Дритане како критикују Србију и откривају звучне топове, пушке и излажу остало антисрпско наоружање. Не штеде Србију, развлаче је већ данима и кажу да ће све тако док Вучић не падне. Пао Вучић или не, волио бих да падну ови дежурни монтенегрински аналитичари, од којих се не може живјети када неко из Србије прокоментарише догађања у Црној Гори и све то смјесте у мијешање странаца у домаће послове, али када они уређују Београд и србијанску прелазну или Вучићеву владу, онда је то демократски, грађански и проевропски. Падај сило и неправдо, па и уколико владаш у Србији, али падај и у Црној Гори и са медијске и јавне сцене помети политичаре и њихове колумнисте којима је на памети само да се неко зло деси Србији и Србима!
Нема шта тапкамо у мјесту или уназад! И како да ми није мука!