Пише: Тихомир Бурзановић

Од политике конфронтације ка политици легитимитета

Политичка сцена Црне Горе налази се у времену великих геополитичких, друштвених и идентитетских промјена. У таквом амбијенту, сваки покушај озбиљније трансформације политичке мисли, посебно унутар српског националног корпуса, изазива снажне реакције, подозрења и отпоре. Управо зато политика коју данас води Андрија Мандић као предсједник Скупштине Црне Горе представља можда најзначајнији политички заокрет унутар српске политике у Црној Гори у посљедњих тридесет година.

Мандић је очигледно схватио оно што многи још увијек не желе да признају — да је стара политика сталне конфронтације са међународном заједницом, нарочито са Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама, потрошена, превазиђена и штетна по сам српски народ у Црној Гори.Та политика деценијама није донијела Србима институционалну сигурност, политички легитимитет ни међународно разумијевање. Напротив, оставила је Србе у позицији народа који је често био представљан као реметилачки фактор, чак и онда када су њихови захтјеви били демократски и легитимни.

Управо зато Мандић покушава да постави темеље једне потпуно нове српске политичке мисли у Црној Гори — политике која неће одустати од српског националног идентитета, али која неће ни улазити у беспотребне сукобе са међународним центрима моћи. То је суштина његовог актуелног политичког дјеловања.

Србин који жели Европу, а не политичку изолацију

За разлику од старих политичких матрица, Мандић данас шаље веома јасну поруку и Бриселу и Вашингтону — Срби у Црној Гори желе да буду дио европске породице народа и не желе да буду препрека европским интеграцијама Црне Горе. То је велики политички искорак. Јер деценијама је у дијелу европских структура постојала слика да су српске политичке организације у Црној Гори антиевропске, проруске и усмјерене искључиво ка политици блокада и конфликта. Без обзира колико таква перцепција била политички конструисана, она је постојала и снажно утицала на положај српског народа.Мандић је схватио да се та слика мора мијењати.

Зато његови све чешћи сусрети са европским званичницима нијесу случајност, нити пука протоколарна политика. Они представљају дио шире стратегије — стратегије политичког легитимисања Срба у Црној Гори пред међународном заједницом.

Мандић више не жели да српски народ у Црној Гори буде представљан као политички проблем Европе, већ као народ који жели стабилност, институционалну равноправност и мјесто унутар европског политичког оквира.То је нова српска политичка мисао коју многи још увијек не разумију.

Састанци са европским званичницима као политичка порука

Посљедњих мјесеци Андрија Мандић све интензивније комуницира са представницима Европске уније, дипломатама западних држава и међународним факторима који су деценијама према српском политичком корпусу имали резерву и неповјерење.

Међутим, умјесто конфронтације, Мандић им данас нуди сарадњу.Не сарадњу засновану на одрицању од националног идентитета, већ сарадњу засновану на реалполитици, стабилности и прихватању чињенице да Срби у Црној Гори нијесу пролазна категорија, већ конститутивна друштвена и политичка снага.Управо у томе лежи суштина његове нове политичке филозофије.Он покушава да европским партнерима покаже да Срби у Црној Гори имају политичке представнике који разумију савремену Европу, који не желе сукобе и који су спремни да буду дио европских интеграционих процеса.

То је огромна политичка промјена у односу на досадашње приступе.

Јер по први пут један лидер српског народа у Црној Гори покушава да изгради директан политички легитимитет у међународним круговима, без посредника и без старих политичких шаблона.И управо то изазива нервозу код многих.

Београдски отпор модернизацији српске политике

Није случајно што су најжешћи напади на Мандића дошли управо након његових сусрета са европским представницима, након присуства Дану независности Црне Горе и након порука које је послао из Бањалуке.

Дијелу политичких и медијских структура у Београду очигледно не одговара концепт у којем Срби у Црној Гори добијају политичког лидера који жели да води самосталну, модерну и међународно прихватљиву политику.Јер таква политика руши старе механизме контроле.Деценијама је српска политика у Црној Гори била заробљена између радикалне реторике, медијских манипулација и интереса различитих безбједносних и политичких структура које су преко српског питања чувале сопствени утицај.

Мандић сада покушава да тај модел промијени.

Он не жели да Срби у Црној Гори буду политички инструмент било кога, већ политички субјект који самостално дефинише своје интересе.Управо зато су напади толико жестоки.Јер свака модернизација политике руши оне који живе од старих подјела.

Европски конзервативизам умјесто балканског политичког хаоса

Андрија Мандић све више покушава да српску политику у Црној Гори усмјери ка моделу европског конзервативизма — политици која истовремено чува национални идентитет, традицију и духовност, али и прихвата европске институционалне вриједности, политички дијалог и међународну сарадњу.

То је модел који већ постоји у бројним европским државама.И управо је то оно што многи у региону не желе да прихвате — да Срби могу бити и национално свјесни и европски оријентисани.Мандић очигледно покушава да покаже да те двије ствари нијесу супротстављене. Напротив. Он покушава да Србе врати тамо гдје су историјски и цивилизацијски увијек припадали — у европски политички и културни простор. То је суштински нова политичка порука. И можда најважнији политички заокрет унутар српског корпуса у Црној Гори од увођења вишестраначја.

Коалициона стабилност као предуслов европског пута

Као предсједник Скупштине, Мандић је показао и додатну политичку зрелост — настојање да очува стабилност парламентарне већине и политичке коалиције, чак и онда када су поједини коалициони партнери више размишљали о ускостраначким интересима него о државним приоритетима.

Мандић је свјестан да без политичке стабилности нема ни европског пута Црне Горе.Али је исто тако свјестан да Срби у Црној Гори више не смију бити представљани као политичка препрека европским интеграцијама.Зато своје јавне наступе све више усмјерава ка порукама стабилности, компромиса и политичке одговорности.Многи то погрешно тумаче као слабост. Међутим, компромис није слабост. Компромис је способност да се у сложеним временима сачувају најважнији национални и државни интереси.

А Мандић очигледно разумије да се интереси српског народа у Црној Гори данас не могу бранити искључиво политиком конфликта.

Нова епоха српске политике у Црној Гори

Највећи политички значај актуелне политике Андрије Мандића лежи у чињеници да он покушава да отвори нову епоху српске политике у Црној Гори.Епоху у којој Срби више неће бити народ политичке дефанзиве, већ народ политичког легитимитета.Епоху у којој ће српски национални интереси бити брањени мудрошћу, институционалном снагом и међународним односима, а не искључиво политичким сукобима.

То је огромна разлика.

И управо зато његова политика данас има подршку дијела оних Срба у Црној Гори који су схватили да стара политика више нема капацитет да донесе било какав озбиљан национални резултат. Вријеме ће показати колико ће Мандић успјети у свом политичком заокрету. Али је већ сада јасно да је отворио процес који више није могуће зауставити — процес модернизације српске политичке мисли у Црној Гори.

Уколико успије да Србе у Црној Гори политички позиционира као европски прихватљив, институционално озбиљан и међународно легитиман народ, Андрија Мандић би могао остати упамћен као политичар који је имао храбрости да промијени не само политичку стратегију, већ и политичку свијест српског народа у Црној Гори.