„Српски народ ће свакако преживети, али стоји огромно питање да ли ће преживети српска држава“, казао је Бокан и подсјетио на судбину Курда који као велики народ мора да трпи државне оквире других земаља и да им се прилагођава.

Бокан је током вечери највише говорио о актуелним догађајима у Србији, студентским и иним протестима, покушавајући да историјским примјерима покаже еталон нормалног односа према власти, држави, народу и цркви.

Говорио је и о механизму којим се користе демонстранти и њихови инспиратори.

„Намјерно су одабрали да мирно протестују, како би били допадљиви, а свакодневно провоцирају другу страну да употреби силу, па после да се приказују као жртве. Наша деца су паметна, нигде на свету ви нећете видети тако духовите пароле, на брзину склепане песме… Инспиратори преврата форсирају ту иновативност, форсирају шаљиве представе…“, рекао је Драгослав Бокан.

Позивајући присутне на мудрост, посебно је истакао насушну потребу за јединством народа у веома осјетљивом тренутку,када се питања глобалног устројства дешавају. Бројним примјерима из историје, Драгослав Бокан је указао на снагу народне слоге. По окончању предавања, гост је одговарао на питања из публике.

„Српски национални интереси – јуче, данас, сутра“

Драгослав Бокан је, на питање из публике, потврдио да је постао дио академског тима који ће се бавити и јачањем веза са дијаспором. Бокан је најавио да ће у почетној фази изабрана група обићи српске заједнице и чути њихове предлоге, како би скупили елементе за израду стратегије државе Србије у односу на сународнике широм свијета.

Пројекат „Српски национални интереси – јуче, данас, сутра“, који је окупио тим угледних професора, академика и истакнутих личности из јавног и културног живота, има за циљ успостављање системске борбе против историјског ревизионизма. У тиму су Академик проф. др Драган Симеуновић, академик проф. др Славенко Терзић, академик проф. др Светислав Божић, академик проф. др Дарко Танасковић, професор др Александар Раковић, професор др Александар Растовић, професор др Чедомир Д. Антић, професор др Миле Бјелајац, Слободан Деспот и Драгослав Бокан.

извор: с-медији