МОЈ отац је за кратко време изгубио више од 20 килограма, сваким даном је све мршавији, што његово иначе озбиљно угрожено здравље додатно нарушава, ускраћено му је право на медицинску помоћ, дијагностику, терапију и контроле. Стављен је пред избор да ли ће свој новац трошити на храну или на телефон, да се чује са нама. Обоје не може. Дакле – да гладује ако хоће да се чује са породицом, а и то све под ограничењима у врсти хране и условима позива породици.

Овако је Соња Караџић Јовичевић јуче за “Новости” описала крајње нељудске услове у којима је утамничен њен отац Радован (79), потврђујући да је некадашњи командант Војске РС, тужио Велику Британију због кршења људских права у затвору. Заточен у злогласном затвору на острву Вајт Караџић тражи одштету од 50.000 фунти.

“Новости” сазнају да је Караџић ову одлуку донео јер је вишеструко угрожен, психички и физички малтретиран, без медицинске помоћи. Није било друге могућности него да тужи државу која је направила Уговор са Трибуналом о издржавању казне под прописаним условима, а немају услове нити су способни, а ни заинтересовани да их обезбеде.

Вест о Караџићевој тужби у среду су пренели британски медији, али су изоставили да наведу у каквим условима служи казну некадашљи лидер босанских Срба.

– Велика Британија је једноставно земља која је тражила и добила Радована као трофеј, као награду за србофобну политику и како би могли да сакрију своју улогу у дешавањима током рата – каже Соња Караџић Јовичевић.

Према сазнањима “Новости” Караџић не може да финансира трошкове процеса. Наши саговорници кажу да остаје да се види “да ли постоји правосудни систем и заштита људских права, или одобрени систем додатног кажњавања већ осуђених људи”.

Кћерка првог председника РС, осуђеног надоживотну робију, каже да су њеном оцу у британском затвору у потпуности ускраћена сва људска права, и указује на непрофесионалност британских медија који сви пишу идентично о тужби Караџића против британске владе, без храбрости да објаве чињенично стање:

– Видим да су се британски медији дочепали теме и сви пишу исто, као да су из једне редакције и под контролом једног уредника, што у ширем смислу и јесу. Отужан је недостатак професионалности, али и храбрости да се у потпуности истражи и објави чињенично стање.

Како год Радована називали и колико год банализовали причу о кршењу свих људских права, то не мења чињенице. Радован је, како каже његова кћерка Соња, испоручен Британији након што је Хаг испунио жељу Доминика Раба, бившег радника тужилаштва Трибунала и тадашњег министра, на основу његових личних веза и утицаја, а који је тиме покушао да сачува и учврсти своју позицију у Влади и партији.

– Смештен је у најудаљенији затвор како га породица и правни саветници не би могли посетити, што је у директној супротности са Резолуцијама УН и “Правилима Нелсона Менделе” као интегралног дела Резолуције, а која подразумевају, на првом месту, смештање затвореника на служење казне у установу најближу породици – прича Соња. – И пре пребацивања, Доминик Раб је то представио као “лични успех” и усхићено објавио на “Твитеру” уз честитке муслиманима за верски празник. Ово говорим само ради илустрације стања ума и намера једног министра. Успут, није му ни то помогло да сачува положаје.

Соња наводи да је Радован дуже од три године под разним санкцијама, у континуитету, од необјашњених смештања у самицу, забране контаката са породицом или ограничених контаката на један позив седмично искључиво на енглеском језику у трајању до пет минута, преко ускраћивања хране. Затим, одузимања столице, јастука и душека, забране праћења вести на РТВ мрежама, кажњавања због објава и изјава разних људи са којима није у контакту и на које нема никакав утицај. Све до кажњавања зато што одбија да се силом “социјализује” са осталим затвореницима иза чега се, како каже његова кћерка, чак и не крије отворена намера да буде доведен у животну опасност у каквој је био генерал Радослав Крстић.

– Као да физичко и психичко малтретирање чувара није довољно – каже Соња. – С обзиром на то да је месецима након поста и даље држан на посној храни, за кратко време је изгубио више од 20 килограма и наставља да губи на тежини, здавље му се погоршава, ускраћени су му дијагностика и лечење, верска права, право на културни живот, писање и читање, право на рад на ревизији случаја, и да не набрајам даље. Кренете по списку људских права и слободно свако можете да прецртате. То држање у сталној животној угрожености и опасности није ништа друго него спровођење намере убиства у константним вишеструким покушајима.

Листа “разлога” за кажњавање Караџића унутар затвора, како наводи његова кћерка, предугачка је, посебно зато што се “разлози измишљају и чувају у резерви месецима, а затим активирају и санкционишу без објашњења, како би кажњавање било континуирано”:

– Према њиховим правилима, за тешка кршења дисциплине ниједна казна није и не може бити дужа од четири недеље, а он је под разним казнама више од три године, без прекида, до данас. Отужни покушаји свођења новинарске приче на забрану употребе лаптопа не могу се банализовати, јер се ради о кршењу претходно одобрене употребе сопственог лаптопа ради рада на документима и припреми ревизије поступка. Тиме је, дакле, онемогућен да ради на случају, што сваки правни систем подразумева и мора омогућити. Па чак и хашки трибунал.

Соња каже да су Трибунал, службе УН и Британци више пута испитивали финансијске могућности да Радован плати одбрану у случају пред трибуналом, као и у овом случају пред британским судом.

– С обзиром на то да су сами закључили да он те могућности нема, остаје да видимо да ли постоје правни систем и људска права у Британији, или су у распаду као затворски, образовни, здравствени, полицијски… бар према извештавању светских медија – наводи Соња Караџић Јовичевић.

СОЊА Караџић Јовичевић каже да очекује да РС и Србија, позивајући на резолуције и међународно право, као правдољубиве земље, подигну свој глас, као што то чини све више појединаца, стручњака и институција широм света. И то, како каже, на основу анализе чињеница и последица утицаја и манипулација од стране моћних појединаца из сене на рад Трибунала, УН, појединачних функционера, државника и влада широм света, а посебно манипулација медија.

– У врху листе примера неправди, фризираних “чињеница”, уцена и притисака налази се српски народ. Док ћутимо, не само да одобравамо него смо и саучесници. У нашем случају смо додатно и жртве који ефекте свог ћутања и омчу око врата мирно чекамо, самолишавајући се сваке правне и аргументоване борбе у нади да ће нас омча заобићи. Неће, као што није ни друге народе – каже Соња.

извор: новости