Скупштина Црне Горе организовала је округли сто посвећен обиљежавању 120 година од доношења Устава за Књажевину Црну Гору са циљем да се, кроз стручну и академску дискусију, додатно афирмише значај првог црногорског Устава, као и његов утицај на даљи демократски и парламентарни развој државе. У уводном обраћању, предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, истакао је да ће зборник радова представљених на округлом столу остати трајно свједочанство односа једне генерације према великом историјском чину доношења Устава за Књажевину Црну Гору. Нагласио је да је посебно важно да изречене поруке и закључци буду сачувани и пренесени на прави начин, као свједочанство времена и одговорности према државној и демократској традицији.
Предсједник Скупштине подсјетио је да је Устав из 1905. године, за своје вријеме изузетно модеран, произвео значајне политичке посљедице, укључујући развој партијског система и прелазак Црне Горе из аутократског уређења у парламентарну демократију. Иако је тај процес на почетку имао одређене недостатке, остварени су велики искораци који су омогућили да политички живот у Књажевини Црној Гори заживи у пуном капацитету.
Мандић је истакао да су искуства из тог периода драгоцјена и за савремене политичаре, јер показују како су постављени темељи парламентаризма и како се нова политичка енергија усмјеравала и мијењала Црну Гору. Према предсједниковим ријечима, управо зато је Скупштина Црне Горе имала намјеру да достојанствено обиљежи овај јубилеј, имајући у виду снажан печат који је тај историјски тренутак оставио и на данашње генерације.
У том контексту, Мандић је нагласио да демократија представља процес који сазријева и који се учи, суочавајући се са новим изазовима на које свака генерација мора да пружи своје одговоре.
Како је закључио, преци из времена Књажевине Црне Горе дали су одговоре на изазове свог доба, а одговорност савремене генерације јесте да понуди сопствена рјешења. Скупови попут овог, како је оцијенио, несумњиво доприносе да Црна Гора може да каже да је 120 година од доношења Устава обиљежила на достојанствен и одговоран начин.
Ректор Универзитета Црне Горе, Владимир Божовић, указао је да се обиљежавањем 120 година од доношења Устава из 1905. године афирмише један од најзначајнијих момената у савременој историји Црне Горе, који је државу увео у круг модерних, уставно заокружених политичких система. Оцијенио је да је за тадашње вријеме тај чин имао изузетну важност, те да је у ширем регионалном контексту представљао готово револуционаран искорак.
Божовић је нагласио да је сама свијест о значају овог уставног документа од посебне важности, имајући у виду његов садржај и дугорочне импликације које су присутне од 1905. године до данас. Према његовим ријечима, институти и принципи садржани у Уставу, не само правни већ и друштвени, чине темељ који је имао и има снажан утицај на укупни развој и функционисање црногорског друштва.
Он је изразио задовољство чињеницом да је јубилеј обиљежен кроз овако садржајан и репрезентативан скуп, истакавши да управо такав ниво стручне и академске пажње овај значајан јубилеј у потпуности заслужује.
Предсједница Уставног одбора Скупштине Црне Горе, Јелена Божовић, истакла је да се обиљежавањем 120 година од доношења Никољданског устава, првог писаног Устава у црногорској историји, подсјећа на преломни тренутак у којем су по први пут јасно успостављене границе власти и потврђено начело да нико није изнад Устава.
Божовић је нагласила да Устав никада није био замишљен као пуки симбол, већ као суштински механизам ограничавања моћи и заштите грађана. Према њеним ријечима, Устав мора бити изнад дневне политике и тренутних интереса, јер представља темељни друштвени уговор између државе и грађана.
Предсједница Уставног одбора оцијенила је да савремени Устав треба да буде документ нормативног и друштвеног консензуса, у којем се грађани препознају и који ствара осјећај правде. Истакла је да је уставност нераскидиво повезана са принципом једнакости грађана, из којег се, како је навела, отвара и питање језика као основног начина учешћа у јавном животу, осврнувши се у том контексту и на питање српског језика.
Посебно је упозорила да озбиљан проблем настаје онда када до повреда Устава долази од стране оних који су позвани да га штите, постављајући питање да ли друштво жели Устав који постоји само формално или онај који се заиста поштује и примјењује у пракси. Божовић је закључила да је губитак повјерења грађана у институције најопаснија посљедица неуставности, поручивши да се обиљежавање јубилеја не смије задржати на симболици, већ да је неопходно вратити Уставу његово изворно значење – да буде изнад власти и у служби народа.
У раду скупа учествовали су бројни истакнути представници правне и академске заједнице из Црне Горе и региона, међу којима су Снежана Арменко, предсједница Уставног суда Црне Горе, Добрила Кацарска, судија Уставног суда Републике Сјеверне Македоније, проф. др Александар Растовић, директор Историјског института Србије, Златко Кнежевић, бивши предсједник Уставног суда БиХ и члан Венецијанске комисије, др Раденко Шћекић, научни савјетник Историјског института Универзитета Црне Горе, Иван Петровић Његош, потомак породице Петровић Његош, Драган Шоћ, адвокат, проф. др Саво Марковић, ректор Универзитета Медитеран, Драган Бојовић, предсједник Законодавног одбора, др Маријан Премовић, ванредни професор Универзитета Црне Горе, др Жарко Лековић, виши научни сарадник Историјског института, мр Матија Стојановић, докторанд историје права, Јован Маркуш, политичар, публициста, новинар и историчар, мр Филип Вучетић, виши истраживач Историјског института, др Веселин Веско Мићановић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета Црне Горе и проф. др Далибор Елезовић, доцент Филозофског факултета Универзитета Црне Горе.
Округлим столом модерирао је проф. др Будимир Алексић, потпредсједник Владе за образовање, науку и односе са вјерским заједницама.
Учесници су кроз излагања и дискусију указали на историјски, правни и друштвени значај Устава из 1905. године, као и на његову улогу у обликовању савременог уставноправног и парламентарног система Црне Горе.
