Фотографија: Јосиф Мајер (први у реду) са Стеваном Боротом (други у реду) при читању смртне пресуде у Ваљеву 1942 године.На фотографији су још четници Косте Пећанца…
Колико год да безбожништво никада није сакривано од стране присталица комунистичке идеја, шта више поносно се истицало и временом прелазило у све већи радикализам. Ипак, колико год то звучало немогуће иза тог безбожништва под параваном некаквог атеизма крио се чист сатанизам, са раним почецима утемељивача целокупне идеологије Карл Маркса преко Лењина до југословенских комуниста који су деловали на нашим просторима. Окрутност, безакоње и бројна свирепа убиства постали су јавна свакодневница у комунистичкој Југославији али оно што је мање познато је како су се она неретко изводила. У даљем тексту ћемо због ограничења простора навести само неке од примера (млађе пратиоце молимо да не читају даље):
На празник Бадње вече 1942. године црногорски комунисти су упадали редом у некомунустичке куће и масакрирали читаве фамилије. Побијено је најмање 347 особе, међу којима и свештеници, деца и старци. Сва измасакрирана тела су бацали у јаму. На крају су као печат овог злочина и ритуално заклали недужног пса ликвидиране породице Мандић. Пса су распорили и разапели на крст који су поставили изнад јаме. На телу разапетог пса су написали: Ово је „Пасје гробље“.
У јесен 1941. Јосип Мајер и Стеван Борота киднаповали су председника општине Дивци – Веселина Петровића, затим су му тестером секли део по део тела све до главе. Будући народни херој Стеван Филиповић такође је био један од џелата који су држали жртву, док се готово цело село окупило да гледа ово ритуално убиство. Сва тројица су касније одликовани: Стеван Филиповић – Орденом заслуга за народ првог реда, Мајер Јосип – орденом братства и јединства првог реда, Борота Стеван – Орденом заслуга за народ другог реда...
Током комунистичке егзекуције крагујевачких ђака и професора крајем 1944. посебно не оставља равнодушним прича о младом петнаестогодишњем, матуранту Милану Васовићу кога су комунисти чули да пева песму: “Краљу Перо, цвеће наше, далеко те отераше“, затим су га дословно свирепо унаказили, ископали су му очи и одсекли уши, а потом и све прсте на рукама и ногама. Тада је у року од пар дана убијено најмање 13 малолетних крагујевчанских ђака.
извор: равногорски четнички покрет
