У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у организацији Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић”, одржана је промоција књиге „Страдални пут – хроника Голготе народа Црне Горе и Боке 1944–1945”, аутора проф. др Срђе Трифковића.

О књизи су говорили њени рецензенти, проф. др Будимир Алексић и др Василије Јововић, као и аутор проф. др Срђа Трифковић, док је уводно слово одржао и учеснике представио протојереј мр Предраг Шћепановић.

Књига „Страдални пут” бави се једном од најтрагичнијих страница новије историје нашег народа — страдањем припадника Југословенске војске у отаџбини, народа и свештенства, који су почетком децембра 1944. године кренули из Црне Горе и Боке, да би свој страдални пут окончали на просторима Словеније у мају 1945. године.

Поздрављајући присутне, протојереј мр Предраг Шћепановић је подсјетио на стихове академика Матије Бећковића: „Од Подгорице до Нове Горице, од Везировог до Зиданог моста, несахрањена једна војска оста”, истичући да се управо у тим ријечима сабира трагична судбина једног покољења.

Он је посебно указао на дјело покојног Душана Никлановића, оснивача Удружења „Открићемо истину”, који је, како је казао, започео процес скидања „вела заборава” са трагичних догађаја „југословенског крвавог ратног прољећа у шумама Словеније”.

-Тај пут помирења, али и пут истине која је горка али љековита, започео је наш оснивач Душан Никлановић, скидајући вео заборава са ових трагичних догађаја, нагласио је отац Предраг.

Он је подсјетио и на страдање светопочившег митрополита Јоаникија Липовца, Сава Вулетића, бројних официра, свештеника, учитеља, интелектуалаца и народа који је кренуо путем без повратка.

Са посебним пијететом поменуо је и Чеда Вукмановића, сина свештеномученика Луке Вукмановића, који је као четрнаестогодишњак преживио овај страдални пут и свједочанством помагао рад Удружења. Отац Предраг је захвалио и словеначким пријатељима који су помогли у откривању истине и његовању памћења на страдалнике, истичући да свједочанства преживјелих говоре да је обичан словеначки човјек страдалницима давао хљеб, обућу и одјећу.

У име Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић” обратио се његов предсједник Крсто Никлановић, син покојног Душана Никлановића.

Он је подсјетио на дугогодишњи рад Удружења, чије активности, како је казао, сежу још од 1992. године и парастоса у манастиру Подластва, када су сахрањени земни остаци Грбљана, Мајњана и Будвана пострадалих у Бару 1944. године.

Никлановић је нагласио да је Удружење формално регистровано 19. августа 2004. године, те да је већ 16. јуна 2005. године, у сарадњи са Митрополијом црногорско-приморском и Загребачко-љубљанском митрополијом Српске православне цркве, организован први помен жртвама из Црне Горе пострадалим у Словенији.

Он је подсјетио и на капитално дјело „Пуцај, рат је завршен” Сава Греговића, у коме је објављен списак од 5.221 убијеног грађанина, као и 468 фотографија жртава, назвавши то дјело темељом свих будућих истраживачких пројеката на ову тему. Говорећи о мисији Удружења, Крсто Никлановић је посебно нагласио да њихова активност није усмјерена ка продубљивању подјела, већ ка истини и помирењу.

–Ниједна наша активност нема намјеру да изазива злу крв и подјеле. Напротив, наша мисија остаје борба за истину као неопходан темељ за национално помирење које кад-тад мора доћи, казао је Никлановић.

Он је захвалио Српској православној цркви, блаженопочившем митрополиту Амфилохију, садашњем митрополиту Јоаникију и свештенству, али и држави Словенији, њеним органима и Општини Камник, наглашавајући да су показали разумијевање и саосјећање према страдалницима.

Проф. др Будимир Алексић оцијенио је да је књига проф. др Срђе Трифковића „издавачки и ауторски подухват првога реда”, истичући да она доноси објективан, научно фундиран и чињеницама поткријепљен приступ трагичним догађајима с краја 1944. и прве половине 1945. године.

-Ова књига представља уравнотежен, чињеницама поткријепљен приказ једне трагедије, а више од тога повод за један смирен и помирљив дијалог, казао је Алексић.

Према његовим ријечима, ријеч је о „несумњиво најбољој монографији о одступању и страдању националних снага из Црне Горе и Боке која је до сада написана”.

Он је нагласио да књига има све одлике темељне историјске и политиколошке студије, са високим степеном објективности и непристрасности, што је, како је додао, посебно важно када је ријеч о теми која је и данас болна и осјетљива.

Алексић је указао да је главни циљ књиге — спознаја истине, те да је страдање краљевске војске, народа и свештенства из Црне Горе и Боке, и бројем и траумом, једна од највећих трагедија у историји српског народа на овим просторима. Посебно је нагласио да су жртвама, поред живота, одузета и основна људска права — право на суд, право на истину и право на обиљежен гроб.

-Невине мученике комунисти не само што су брутално побили, него су им одузели и право на обиљежени гроб, што је основно људско право од настанка цивилизације па до наших дана, истакао је Алексић.

Он је додао да књига позива на озбиљно, институционално и друштвено суочавање са прошлошћу, али не ради освете, већ ради истине, достојанства жртава и будућег помирења. У том смислу, указао је и на потребу оснивања државне комисије која би испитала све злочине почињене у границама данашње Црне Горе од 1941. до 1945. године, као и злочине почињене над њеним житељима ван Црне Горе, посебно у Словенији маја 1945. године.

–Наша историографска литература добила је овом књигом доктора Срђе Трифковића једну изузетно значајну, а можемо слободно рећи драгоцјену књигу о нама самима и земљи у којој живимо, закључио је др Будимир Алексић.

Др Васиљ Јововић је, говорећи о књизи, најприје подсјетио на богату научну, публицистичку и академску биографију проф. др Срђе Трифковића, истичући његов рад на пољу међународних односа, историје, политикологије, новинарства и публицистике, као и његов допринос представљању српских тема пред међународном јавношћу.

Он је указао да књига „Страдални пут” описује једну од највећих трагедија у историји српског народа Црне Горе и Боке, смјештајући је у шири контекст Другог свјетског рата, грађанског рата у Југославији и послијератних комунистичких ликвидација.

-Монографија професора доктора Срђе Трифковића на објективан, истинит и увјерљив начин даје реконструкцију ових несрећних догађаја, казао је Јововић.

Он је посебно нагласио да је књига заснована на бројним домаћим и страним изворима, архивској грађи, документима, картама, скицама, фотографијама и факсимилима, што јој даје научну вриједност и документарну снагу.

Јововић је подсјетио да је тема страдања у Словенији деценијама била потискивана, табуизована и идеолошки тумачена, те да се савремени истраживачи и данас суочавају са посљедицама уништавања, фалсификовања и недоступности архивске грађе. Према његовим ријечима, значај ове књиге је управо у томе што она, на основу студиозне анализе извора и литературе, ослобађа историјску тему од идеолошких наслоја и враћа је у простор научног сагледавања.

-Професор доктор Срђа Трифковић је овим свестраним и обухватним радом на објективан и студиозан начин освијетлио једно веома сложено историјско вријеме и тиме читаоцима дао драгоцјену монографију из савремене националне историје, истакао је др Јововић.

У завршном обраћању, проф. др Срђа Трифковић је говорио о личном искуству сусрета са темама историјског прећуткивања и цензуре, присјећајући се времена када је осамдесетих година радио у југословенској секцији Би-Би-Сија у Лондону.

Он је навео примјере књига и аутора који су покушавали да критички сагледају насљеђе Јосипа Броза и ратну улогу комунистичког покрета, истичући да су такви покушаји, чак и у западним демократским друштвима, често наилазили на отпор.

–Када у једном демократском, под знацима навода, друштву откривање истине иде тако тешко, онда можете мислити колико је тежак тај посао овдје, казао је Трифковић.

Аутор је нагласио да установљавање историјских чињеница не може бити ревизионизам, већ нужан предуслов оздрављења једног друштва. Он је, говорећи о генези трагедије, указао на догађаје из Црне Горе 1941. и 1942. године, истичући да се не може разумјети страдање из 1945. без сагледавања претходног грађанског рата, идеолошког терора и ликвидација политичких и класних противника.

Трифковић је упоредио размјере послијератних ликвидација у Црној Гори и Словенији са искуствима других европских земаља, указујући да бројеви, у односу на величину становништва, показују тежину и размјере злочина.

–Ово су подаци од којих стаје дах и од којих се буквално врти у глави, казао је он.

Проф. др Трифковић је посебно нагласио да Црна Гора не може истински напредовати, нити се сматрати дијелом цивилизованог европског поретка, без суочавања са овим злочинима, њихове јавне осуде и достојног односа према жртвама.

-Овдје имамо истовремено и хришћански дуг према прецима, морални људски дуг. Без тог чина суочавања са злочинима Црна Гора не може да уђе у редове цивилизованих европских народа, поручио је Трифковић.

Он је истакао да је књигу написао као допринос путу спознаје истине, по узору на друштва која су након великих историјских трагедија имала снаге да отворе питања одговорности, памћења и помирења.

–Без катарзе коначног помирења нити мртви могу да нађу мир, нити живима има истинског бољитка, закључио је проф. др Срђа Трифковић.

Промоција књиге „Страдални пут” у крипти Саборног храма у Подгорици била је више од представљања једног историографског дјела. Она је била сабрање сјећања, истине и молитвеног поштовања према онима чија су имена, гробови и страдања деценијама били прекривени ћутањем.

Ово дјело, како је истакнуто током вечери, не позива на нове подјеле, већ на одговорно суочавање са прошлошћу, на достојанствено памћење невино пострадалих и на истину као једини здрав темељ будућег помирења.