Да би се говорило о последицама, мора се прво говорити о узроку; а узрок је, према речима Бојана Шолаје, директора Центра за међународне односе из Бањалуке, понашање Кристијана Шмита.

Треба начети тему Кристијана Шмита

За његово именовање на место високог представника у БиХ надлежан је Савет безбедности, који такву одлуку није донео, Шмит се појавио у БиХ и направио правни хаос из којег је уследило све што је уследило претходне недеље, напомиње Шолаја мислећи на пресуду председнику Републике Српске Милораду Додику.

-Мислим да треба да се начне та тема. Са друге стране, мислим да треба да се заштити уставни оквир БиХ онако како је он записан. Да видимо какво је било деловање, не само Кристијана Шмита, него и неких његових претходника и какве су биле могућности да они силом политичке моћи намећу решења у БиХ, истиче наш саговорник.

Он подсећа на одлуку да се Република Српска повуче из свих институција које нису предвиђене уставом БиХ. Ту се не ради о сецесионизму већ о констатацији да у оквиру БиХ постоје и институције које нису предвиђене Уставом и ставу да се у БиХ морају искључиво поштовати дејтонски принципи, самим тим искључиво оно што пише у Уставу БиХ.

-Нисам оптимиста да ће бити донети неки конкретни закључци који би били афирмативни у смислу како треба да изгледа будућност БиХ без високог представника и његове канцеларије, што би било сјајно, али верујем да ће покретање дијалога имати одређене ефекте. Мислим да је, на крају крајева, нормално да БиХ као чланица УН и бивша чланица Савета безбедности (па и председавајућа и једном тренутку) добије могућност да управља процесима унутар државе, да води политику без утицаја страног фактора. Тридесет година након рата сви елементи који су били присутни у БиХ кроз различите међународне организације значајно су утицали на БиХ да не направи било какав искорак и ако из ове перспективе посматрамо ствари, највећи део кривице сносе они, категоричан је Шолаја.

Време је да након тридесет година једна чланица УН-а самостално доноси одлуке и самостално уређује унутрашње односе, каже он и додаје да је једини рецепт унутрашњи демократски дијалог.

САД можда неће променити став, али ће барем променити приступ

У светлу промена у свету, седница Савета безбедности јако је значајна. Велики заокрет у политици САД рефлектује се и на спољну политику ове државе. Јасан однос према кризним жариштима у свету, као што су Украјина или Газа, буде наду да ће исто тако јасан став Вашингтон заузети и према ситуацији у БиХ.

Наду буди и амерички став да више не желе да буду страна у конфликтима, већ страна која ће да договара мирна решења. Са друге стране, и Русија је спремна да на исти начин учествује у светским збивањима, па отуда ни не чуди што је Москва иницијатор седнице Савета безбедности. Поред две велесиле, ту су и Мађарска, Словачка или Италија, објашњава Шолаја.

У том контексту, на седници Савета безбедности, наш саговорник очекује да ће се променити приступ вашингтонске администрације.

-Не могу да кажем да ће се променити њихов став према БиХ и Дејтонском споразуму. Али да ће се приступ одређеним стварима везаним за БиХ мењати, верујем да хоће. Поготово ако узмемо у обзир да је Трамп легалиста, суверениста, неко ко је прошао кроз судски прогон и ситуације које су сличне онима у БиХ. На крају крајева, он је политички опонент онима који су осмислили систем функционисања међународних представника у БиХ, оцењује Шолаја.

Не делује логично да би Американци сада могли да подрже нешто што је нелегално, нелегитимно или неуставно, већ да укажу на такве појаве као на проблем и макар да пристану да се о томе разговара, додаје он.

За почетак биће довољна констатација о томе да су неке ствари у БиХ нелегалне и нелегитимне, да нису у складу са међународним правом, као и да БиХ као чланица УН не може да буде протекторат са колонијалном управом у којој један намесник доноси све одлуке, закључује Шолаја.

Подсећамо, у четвртак, 6. марта, биће одржана седница Савета безбедности УН, посвећена стању у БиХ. Ванредну седницу Савета безбедности затражила је Русија и она ће бити затворена за јавност.