Северно од Пећи, одмах до села Истока, у стара времена живео је један човек по имену Хвостан, радан, поштен, паметан и предузимљив,
По занимању је био ковач. Изграђивао је, на велико задовољство, све потребне алатке људима тог краја. Толико се обогатио да је отворио и друге радње и дућане ту у мјесту гдје су се грађани снадбјевали са разним потребама за живот. Отворио је велики хан за преноћиште и друге услуге, те је тако то место било дуги период времена главни центар целе данашње Метохије.
Једнога дана Свети Сава, идући са својим ђаконом Арсенијем тим крајем, да види како народ живи и да га поучи у побожности и другим врлинама, беше јако ожеднио.
Чувши тупе звуке ковачевог чекића, који су допирали до њега заједно са лавежом паса, упути се Хвостанској ковачници. Када је дошао код њега, благослови га и замоли за мало воде да пије. Хвостан, радостан што је видео свештено лице у својој ковачници, и што га је благословио, рече му:
Оче, могао бих много већу услугу да ти учиним, само кажи да ли ти што треба?
Свети Сава му одговори:
Чуо сам да је овде чиста и бистра вода, као што је и вера у народу и ништа друго ми не треба сем да се напијем воде.
Тада Хвостан рече: Причекај мало да скокнем ту до извора, да донесем свеже воде. Хвостан се одмах врати и пружи Светом Сави ћуп са хладном водом, и рече:
Са овом живом водом народ утољава жеђ као што ти, оче, богатим речима и делима утољаваш духовну жеђ код овог света.
Свети Сава се зачуди мудрости Хвостановој, и рече: Нека се овај извор од сада па на сва времена, зове по твоме имену Хвос, и цео крај Хвосна.
Од тада је заиста тај извор носио име Хвос, а и цела околина Хвосна, и дуги период времена данашња Метохија носила је то име.
Данас само постоји једна станица на железничкој прузи која иде од Косовске Митровице за пећ, која носи овај стари назив целе Метохије: Хвосна.
У новије доба, село Исток, на чијој је територији извор Хвос, израсло је и веће насеље, које је до 1941. године било среско место, и тај се срез звао Источки.
Када је Свети Сава организовао нашу цркву, основао је тада десет епархија, и једној је од њих одредио седиште одмах ту до Истока, баш гдје је било пребивалиште Хвостаново, до извора Хвоса, и назвао ју је Хвостанска епархија.
Хвосна је током времена изменила своје име у Метохија, али епархија се и данас зове Хвостанска.
Зуб времена је учинио своје и сада од епархије, која је од 1381. године била подигнута на степен митрополије, није остало готово никаквога трага. По званичним књигама та се епархија и данас води по старом називу Хвостанка, иако није обновљена. Њен последњи епископ који није у њој столовао , био је Варнава Настић, пореклом из Пљеваља, а рођен је у Гери –Америка, који је умро 12. новембра 1964. године у Фрушкогорском манастиру Беочину, и у њему сахрањен.
