Истраживао и приредио: Проф. др Александар Стаматовић

-Разговор Кира са неким момком на излету од 6.јула 1952.године, у коме га Киро врбује за рад против постојећег Титовог поретка, и убјеђује у правилност Резолуције ИБ-а.Киро тврди да је Тито издао комунистички покрет, да су његови сарадници група полтрона и издајника и сл.Велича Стаљина и СССР.Тврди да и у самом логору има велики број омладинаца који подржавају ИБ, да су увезани у организацију, да добијају задатке за рад и сл.У досијеу се види да је омладинска радна бригада из Никшића отишла на излет и рад у Зету, и ту остала у логору неколико дана.Не може се одгонетнути како се Киро обрео у Никшићу, с обзиром да је његово мјесто боравка било у општинама Даниловград и Титоград.Како ће се касније кроз списе у деосијеу видјети, тај момак је био сарадник УДБ-е и класични провокатор.Био је двије године осуђен по ИБ-еу.Послије тога Киро му је дао неки ибеовски лист, који је илегално растуран у Југославији.Неколико пута су се састајали на ивици логора у мраку у шипражју.Сарадник је очигледно наводио Кира да му да тај лист, како би Киро и на формалан начин остварио правни деликт растурања пропагандног материјала против постојећег поретка.Сарадник је послије тога саставио извјештај о састанку са Киром за УДБ-у 13.јула.Овај сарадник је саставио још два извјештаја УДБ-и, и то 15. и 18.јула.На основу овога издата је Наредба о одређивању притвора за Кира 15.августа.Сљедећег дана издато је Решење о одређивању истраге за Кира.Потписао га је помоћник јавног тужиоца Никола Костић.Предлог за отварање истраге дало је Опуномоћство УДБ-е Титограда.У овом Опуномоћству извршено је прво Кирово саслушање 18.августа.Обављена су још два саслушања 19.августа и 15.септембра.У саслушањима је испитивано и какав је однос имао Киро са својим братом од стрица Новаком Радовићем.Решење о продужењу истражног затвора донијето је 15.септембра, са образложењем да током истраге нијесу прикупљени сви потребни подаци и докази о Кировом непријатељском дјеловању.Решење о продужетку истражног зтвора потписао је тужилац Василије Дурутовић.Из материјала саслушања открива се идентитет сарадника УДБ-е који је контактирао са Киром, и поспјешавао га на разговор и давање пропагандног листа.Ради се о Н.В. званом Мијо из Општине Титоград (пуно име и презиме познато је аутору истраживачког поступка проф.др Александру Стаматовићу).Ново Кирово саслушање обавило је Опуномоћство УДБ-е Цетиња 20.новембра.Саслушање је обавио службеник УДБ-е Божо Савић.Из генералија се сазнаје да је Живојин Радовић звани Киро рођен 16.новембра 1932.године, од оца Драгише, наставника, и мајке Милене, учитељице.Рођен је у Мартинићима, Срез даниловградски.Основну школу је завршио 1942.године, а гимназију у Титограду 1950.године.Половином 1949.године предложен је за кандидата за члана КПЈ, али је крајем исте године скинут са списка, јер је био неактиван.У опширном саслушању Киро је навео низ својих активности и разговора у посљедње три године, као и на студијама у Београду.

-Киро је осуђен 22.новембра 1952.године на двије године затвора Решењем Вијећа за прекшаје НРЦГ бр.116.Киро је казну одслужио на Голом Отоку, а потом наставио студије шумарског факултета у Сарајеву.У овом граду се запослио и радио годинама као шумрски инжењер.Ових података нема у Кировом досијеу, али су опште познати јавности подаци из његове биографије.Велику празнину у досијеу УДБ-е Црне Горе за период од око двије деценије, вјероватно треба тражити у чињеници да је оперативно обрађиван са посебним досијеом код УДБ-е Босне и Херцеговине у Сарајеву.

-Према оперативној провјери за Кира од 12.новембра 1974.године Киро је пролазио кроз обраду СДБ Црне Горе.По тим подацима, отац Драгиша, наставник, трагично је настрадао на почетку италијанске окупације у Црној Гори, а прије 13-јулског устанка.Мајка Милена, учитељица, током рата је симпатисала покрет Драже Михаиловића.Киров ујак Јагош Брајовић, родом из околине Спужа, предратни официр, био је током рата командант једног од четничких корпуса у Источној Србији.Затим слиједе подаци о Кировом старијем брату Вељку, званом Бато.Исти је 1955.године туристички отишао у Француску у Париз, гдје је годинама остао и стекао француско држављанство.У Црну Гору се вратио 1971.године.У Будви је купио кућу у Старом граду и отворио ресторан.У посљедње вријеме према извјештајима жали се да ће затворити ресторан.Према процјени СДБ Киро је склон свађи и алкохолу.Због ових његових особина не живи са женом и дјецом у Сарајеву, већ је углавном у Будви код брата Вељка-Бата.Као карактеристика позиције дјеловања од стране СДБ наведен је анархо-либерлизам.На основу Предлога СДБ донијета је у истој служби Одлука да се за Живојина Радовића, званог Киро, води досије лица због непријатељског дјеловања према постојећем систему СФРЈ.Предлог је дао руководилац III сектора СДБ ЦГ.

-Киро се у Будви интензивно дружи са Ђорђем Чегаром родом из Гламоча у Босни, стално настањеним у Сарајеву.Чегар иначе ради у Будви у предузећу „Меркур комерц“.До земљотреса 1979.године је Киро боравио у кући Жарка Бојовића у будванском насељу Подкошљун.Бојовић је иначе родом из Никшића, и његов отац је у рату био истакнути припадник покрета Крста Поповића.Живи и ради у Будви.Приликом боравка Милована Ђиласа на одмору у Будви у септембру 1976.године у хотелу „Интернациоонал“, примијећени су одласци у посјету Кира и Бојовића Ђиласу.

-Кирови контакти са Жарком Бојовићем 1979.године.СДБ је констатовао да у периоду 5-20.јул 1979.године у Бојовићевој кући у Будви борави са породицом на одмору Милоша Вукићевића, звани Мито, професор на Вишој педагошкој академији у Никшићу, иначе Киров брат од тетке.Запажено је стално дружење Кира, Бојовића и Вукићевића у овом периоду.СДБ констатује да детаљно треба провјерити Вукићевићеве ставове, као и Вељка Ковачевића који се виђа у овом друштву.

-Киро се често састаје са Раком Кривокапићем, званим Цуца, из Будве.Исти је запослен као чувар у Комунално-стамбеном предузећу у Будви.Уступио је Киру шатор у којем Киро живи послије земљотреса.Киро и Чегар наводно ради коцкања одлазе код Божа Прибиловића из Будве, власника пансиона „Палма“, затим код Стева Станишића из Будве, и Часлава Брковића, власника стаклорезачке радње у Будви.СДБ сматра да је коцка само параван да би се окупљали и коментарисали постојећи систем.Киро, Чегар и Бојовић у периоду од 5.до 20.августа 1979.године практично свакодневно одлазе код Бошка Раичевића из Титограда, који је на одмору у ауто кампу „Авала“ у Будви.Раичевић је гастајбајтер и власник ресторана у Гетеборгу у Шведској.У низу разговора по кафанама Раичевић хвали Милована Ђиласа, и наводи како има велики углед у Шведској.

(наставиће се)