Аутор: Батко Милачић – историчар и аналитичар
На сједници Главног одбора Социјалистичке народне партије која је одржана пре пар дана у просторијама централе партије у Подгорици десили су се озбиљни вербални инциденти, који су били на граници физичког обрачуна. Нешто што је ријеткост на Балкану, постаје изгледа мјера тренутног СНП-а.
Сједници је предсједавао лидер СНП-а Владимир Јоковић а формална тема било је организовање предстојећег партијског конгреса који би према првобитним плановима, требало да се одржи у августу. Али, умјесто мирног и конструктивног дијалога о будућности партије, сједница је брзо ескалирала у отворени сукоб са јаким увредама.
У јеку расправе, један од чланова главног одбора упутио је отворену и тешку критику директно Владимиру Јоковићу, оптужујући га за нерад, лоше вођење партије и катастрофаљлне резултате СНП-а. Тада је, по ријечима очевидаца, умало дошло до физичког обрачуна.
Све ово јасно указује да је Социјалистичка народна партија доживјелa тешку унутрашњу подјелу, која се више не може ни сакрити од јавности. И то партија која је тренутно испод цензуса. И да ствар буде невјероватна, страна која је све наведено урадила а то је дубока подјела партије и чињеница да је партија испод цензуса не само да не прихвата конструктивну критику, већ критику жели да утиша – насиљем! Ту страну предводи господин Владимир Јоковић.
У оваквим ситуацијама би предсједник партије који има части и морала поднио неопозиву оставку и што пре организовао нови конгрес партије, међутим, вјеравали или не, господин Јоковић који је СНП свео на статистичку грешку на политичком небу Црне Горе, жели још један мандат.
И свако ко размишља здравом логиком би се питао, на основу чега и за шта? Јер то сигурно не може допринијети опстанку а не опоравку СНП-а. Шта ново може да понуди господин Јоковић, кад је за ових 8 година СНП свео на партију која сада мора да се бори за цензус? Да ли стварно мисли господин Јоковић, и његови блиски сарадници који га подржавају да ће после идућих парламентарних избора коалициони партнер Андрија Мандић поново бити широке руке и дати СНП-у министарска мјеста. Ако мисле, много су наивни. Добиће оно што добијају партије које су сада сличне снаге СНП-а, рецимо попут Уједињене Црне Горе или Слободне Црне Горе. Неће бити никаквих министарских мјеста, док ће мјеста по дубини бити ограничена. Јер данашњи СНП није онај који је раније био а на политичком небу Црне Горе нема „бесплатних ручкова„.
Због свега наведеног господин Јоковић би требао да што пре организује ванредни конгрес и да се на њега не кандидује већ подржи тренутно партијски и политички најактивнијег политичара у СНП – Дада Шћекића. И да својим конструктивним потезима омогући да борба за јачање СНП-а и његово враћање на стазе старе славе што прије почне. Раније сам написао а поновићу и сада, јак СНП није само унутарполитичко већ и српско питање у Црну Гору. Наиме, у Црној Гори имамо значајан број Срба и дуалиста који апстинирају од политике. То јест, не помишљају да подрже ДПС али не подржавају ни ЗБЦГ. Ти људи гласају партије попут СНП-а. Ради се о значајном бирачком тијелу. Видимо да и Демократе губе подршку. Све наведно јасно показује да СНП има могућност да добије широку гласачку базу, да поново чину један од стубова политичке моћи Црне Горе али и српског народа у Црној Гори. Али за то је потребно ново руководство партије.
