Пише: Дејан Бешовић
Самит у Истанбулу, препрошле суботе (19. јула), под покровитељством турског министра спољних послова Хакана Фидана, са насловом који наводно изражава шира очекивања и амбиције Анкаре, вјероватно је прошао без дужне пажње: „Платформа за мир на Балкану“!Међутим, Турска, отворено и без икаквог изговора, још једном демонстрира свој безвременски циљ: Демонстрира моћ на Балкану, а затим „продаје“ свој утицај ЕУ, како би овјековечила привилеговани третман који добија од Европске Уније, иако је окупациона сила у држави чланици на Кипру .Учешће на Истанбулском самиту је индикативно, а Фиданове изјаве откривајуће. Србија, Сјеверна Македонија, Босна и Херцеговина, Албанија, Црна Гора и самопроглашена држава Косово одазвали су се позиву турског Министарства спољних послова. Домаћин Фидан је у свом уводном говору изјавио да је „… Стабилност Балкана од највеће важности за мир и безбједност сусједних региона, посебно Европе…“.Он је раније поменуо неоотомански слоган да балканске земље нису само питање приоритета са стратешке перспективе за Турску , већ „веза“ хуманитарних и културних односа. Подсећајући на спремност Турске да преузме посредничку улогу у тињајућим етничким сукобима у региону, Фидан је рекао :да би Турска могла да игра посредничку улогу између Србије и Косова.
Међутим, наредних дана десили су се догађаји који су додатно погоршали тензије, у којима учешће турских обавештајних служби није занемарљиво . Посебно када се узме у обзир да је Султан са Босфора како себе ословљава Турски предсједник Реџеп Тако Ердоган у фантастичним односима са Америчким предсједником Трампом .Конкретно, у Новом Пазару, у Србији, вишемјесечне демонстрације против владе и предсједника Србије Александра Вучића прекјуче су преусмјерене на манифестацију верског фанатизма. Исламске пароле су се чуле чак и у дворишту Универзитета („ Алаху екбер“ ),псован је Бог, Господ Христос и Српска мајка ,док су полицијске власти хапсиле и притварале елементе повезане са екстремистичким исламом и вехабизмом.
На Косову и Метохији , албанске власти су ухапсиле и одбијају да ослободе замјеника директора Канцеларије за Косово и Метохију Србије ,Игора Поповића. Штавише, косовске снаге Росу, кршећи релевантне међународне конвенције – посебно Резолуцију 1244 Савјета безбједности УН – послале су своје људе у сјеверни дио региона, наводећи као разлог хуманитарно питање, утапање младића у Ујманској штедионици, око којег су се спорили и Срби и Албанци, а који се водио као нестао.Штавише, домаћин Фидан није поменуо компликованији случај Босне и Херцеговине, гдје Турска у стварности не може играти другу улогу осим посредника, јер једнострано подржава босанске муслимане, док Хрватска такође има своје аспирације у земљи (гдје су Хрвати трећа највећа мањина у Босни).Ердоганове иницијативе у региону имају – ако не овлашћење, онда свакако сагласност Вашингтона – будући да су у складу са његовим намјераваним циљевима: с једне стране, стабилност, с друге и прије свега„пресретање“ руског и кинеског утицаја у земљама региона, што није једноставна ствар, већ се поред историјске позадине (посебно у случају Русије) заснива и на стварним економским користима.Веома битно је напоменути и чињеницу да је Шеф турске обавештајне службе (МИТ) Ибрахим Калин,недавно у вишесатном разговору са Албимом Куртијем договорио војну помоћ Турске самопроглашеној држави Косову .
Такође „Султан са Босфора „Ердоган је у прилично пријатељским односима са Новопазарским вођама вехабијског покрета у Аустрији и Њемачкој .С једне стране, Ердогану је дат потребан „пасош“ као наводном „миротворцу“ против Запада, у вријеме када су услови након агресивног крешенда Анкаре од инвазије на Еврос 2020. до краја 2022. године, први пут створили све услове за увођење озбиљних санкција на нивоу ЕУ и за потпуно искључење Турске из помоћи САД-а (на основу тадашњих удружења у Конгресу),док с друге стране, без икакве добити од Грчке, осим кршења закона ван ваздухопловства у Егеју (која су такође повезана са драматичним заосталим дјеловањем турског ваздухопловства), званична Грчка је без озбиљних реакција толерисала да Турска износи све своје ревизионистичке захтјеве на свим међународним форумима, који се тичу „плаве домовине“, легализације незаконите окупације на Кипру и незаконитог турско-либијског меморандума,који сада она покреће, приморавајући свог крила, именовану Биналијеву владу, да настави са агресивним потезима против Србије и Грчке .Поред тога, веома је вјероватно да стоји иза нове инструментализације миграција и токова из Либије ка Криту као и готово свадневном насељавању Турака у Србији и Црној Гори . Очигледно је да се тако нешто не би могло догодити у данашњим необичним и флуидним геополитичким условима, гдје због стварања мултиполарног света, до сада без равнотеже и због преферирања силе умјесто принципа међународног права након избора Трампа, да Грчка није током цијелог претходног периода у пуном обиму емитовала фобични синдром и политику попуштања према незаконитим турским ревизионистичким апетитима остављајући тако Србију на милост и немилост неоотоманским елементима.
Болна реалност, без обзира на реторику политике смиривања и перцепцију српског политичког естаблишмента, јесте да је војно-исламистички режим у Анкари, прво под плаштом западног кемализма, а затим под плаштом антизападног исламо-османизма, али без икаквог раздора међу њима у погледу својих експанзионистичких тежњи, систематски фабриковао своје непостојеће правне захтјеве засноване на потписаним уговорима и међународном праву, без снажног и организованог одговора.Ако се узме у обзир и то да је Влада Турске почетком године организовала Први међународни Бошњачки свјетски самит у Истанбулу под слоганом „Шта даље “ постаје више него јасно ко стоји иза вишемјесечне блокаде Србије и њене привреде као и безбројних студентских блокада које су готово до темеља разориле најбрже растућу економију у Европи у задњој декади ,доводећи Србију и Српски народ у цјелини на руб егзистенције .
