ОПАСНО ЈЕ АКО НАЈМАЊА ДРЖАВА ПОСТАНЕ НАЈВЕЋА ДРЖАВНА СТРАВА!
Пише: др Петар Милатовић Острошки
Драги и весели рођаче, док се у Петровом рају занимам дјелима: Достојевског, Толстоја, Шолохова, Пушкина, Гогоља, Тургењева, Чехова, Буњина, Булгакова, Пастернака, мог пријатеља из емиграције Солжењицина (ако си икад било шта од њих прочитао као ђак и студент (де)генерације) стиже ми јуче „Саопштење за јавност“ из твог кабинета:
„Предсједник државе Јаков Милатовић примио је у резиденцији на Цетињу министра одбране Драгана Краповића, начелника Генералштаба Војске Црне Горе, бригадног генерала Зорана Лазаревића и пуковнике Војске Црне Горе. Том приликом, Предсједник државе као предсједник Савјета за одбрану и безбједност додатно је упознат са тренутним стањем у црногорској војсци. Предсједник Милатовић је указао на важну улогу коју Војска има у јачању кредибилности Црне Горе као НАТО чланице, што представља један од главних вањскополитичких приоритета наше државе. Током састанка је констатовано и да Војска Црне Горе посвећено и одговорно извршава своја уставна овлашћења и чини гарант сигурности свих грађанки и грађана наше земље.“
Прво што ми је пало у очи јесте да си заобишао остале чланове Савјета за националну безбједност, Андрију Мандића, захваљујући коме си постао предсједник државе (а бојим се и државне страве) и твог камарада Милојка Спајића са којим си у завади и који ће, убијеђен сам у то, кад му српске партије буду рушиле владу спас потражити у коалицији са ДПС-ом и спасити је, a нас још дубље гурнути у ионако дубоко дужничко ропство .
Упало ми је у очи да се у овом случају ради о Стокхолмском синдрому, што је назив патолошког психичког стања које настаје у ситуацијама у којима долази до зближавања отмичара или нападача и талаца, до зближавања отмичара односно нападача и њихових жртава, а управо тај Сткхолмски синдром препознајме у саопштењу из твог кабинета, нарочито у реченици чији дио дословна гласи: „ Предсједник Милатовић је указао на важну улогу коју Војска има у јачању кредибилности Црне Горе као НАТО чланице, што представља један од главних вањскополитичких приоритета наше државе.“
Драги рођаче, управо тај НАТО је зликовачки бомбардовао Црну Гору и Србију, а четири године раније и Републику Српску у коју си oдбио да дођеш на Дан државности Републике Српске 9. јануара 2024. године, па постоји опасност да ти предсједник Републике Српске забрани улазак у Босну и Херцеговину, што није похвално за шефа државе.
Да те подсјетим, војник Саша Стајић из Београда, који је имао 19 година, прва је жртва зликовачке НАТО агресије на Србију и Црну Гору. Погинуо је 24. марта 1999. приликом бомбардовања касарне „Милован Шарановић“ у Даниловграду, где је служио редовну војску.
Не бих више трошио ријечи о Стокхолмском синдрому.
С обзиром да је ријеч о „гаранту сигурности свих грађанки и грађана наше земље“, морам овдје да повучем паралелу између „сигурности свих грађанки и грађана“ двије државе, оне велике СФРЈ и ове најмање Црне Горе.
С обзиром да си 1991. године, кад је започет вјерско-национални грађански рат на Хелму (Балкану) имао свега пет година, јер си рођен 7. децембра 1986. године, логично је да не знаш узрочно-последичну повезаност распада велике државе у којој си рођен, а видим да није имао ко да те поучи, па имајући то у виду дозвољавам себи слободу да ти најдобронамјерније укажем на историјске чињенице како се не би грешке из велике државе поновиле у најмањој чији си предсједник.
Наиме, ону СФРЈ, која је по међународном праву правни наследник претходне државе Краљевине Југославије, односно Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, могли су да разграде мирним путем само и искључиво конституитивни народи, а то су, понављам, Срби, Хрвати и Словенци, а не комуно-титоистичке нације: Македонци (који као нација са македонским језиком постоје од 1945. године), Црногорци (који као титоистичко-ђиласовска нација постоје од 1945. године) и муслимани који као комуно-титоистичка нација постоје од 1974. године, оне исте године кад је октроисан наказни антисрпски Устав као страшна увертира у каснији крвави вјерско национални грађански рат.
Тај крвави вјерско-национални грађански рат инициран је са двије стране, са спољне и унутрашње.
Са унутрашње стране инициран је од стране комуниста који су волшебно постали велики „националисти“ и код Срба и код Хрвата и код Словенаца и осталих, што сам и најављивао 1979. године и због тога судски осуђен 12. марта 1981. године, истог дана кад су букнуле шиптарске демонстрацихје на Косову и Метохији које је Стане Доланц, бивши члан Хитлер-југенда, хтио да минимизира, да бих послије издржане политичке робије отишао у емиграцију 29. новембра 1983. године, на такозвани комунистички „Дан републике“ који је, у ствари, дан смрти Марије Терезије и на тај дан је србогладни србождер Јосип Броз, звани Тито, повампирио је старе аустро-угарске снове о брисању свега српског на (Хелму) Балкану баш у јеку Грађанског рата (који још није завршен!), дакле у сред Другог свјетског рата, баш као што је то у Русији урадио у Првом свјетском рату масон Чивутин Лењин.
Али да се вратим на почетак вјерско-националног грађанског рата. Тај рат, да те подсјетим планиран је 20 година прије почетка, што је евидентно у документацији централне америчке обавјештајне службе ЦИА.
Тај планирани рат, са спољне стране здушно изнад сваке бездушности, помагали су: Великоњемачки Четврти Рајх, Црна католичка интернационала и лихварска масонска олигархија заједно са мултинационалним компанијама са само једним циљем – да се цио простор Хелма (Балкана) претвори у стање сталног дужничког ропства у које ће робови захвално љубити гробарске лопате, у првом тсепену, да би у другом и цијелу Европу претворили у америчко-масонски концентрациони логор који чувају наоружани мајмуни, о чему сам писао 1996. године у роману „Надземље“ на страни 163, што је уредник првог програма аустријске телевизије др Малте Олшевски дослово цитирао у свом документраном дјелу на њемачком језику „Der serischer Mythos“ (Српски мит) na страни 432, а која је обајвљена 1998. године у издању чувене издавачке куће Хербиг у Минхену, што је све прећутано у отаџбини јер сам био у емиграцији, као и што је прећуатно да сам успио да у Аустрији придобијем за српску ствар Слободарску странку Аустрије, најјачу опозициону странку у Аустрији, којој сам, у договору са Александром Вучићем, орагнизовао изузетно успјешну турнијеу по Србији предтсављање на београдском Униветрузитету, пријем у Влади Србије , конференцију за штампу пријем у Патријаршији и тако даље, а познато је да све што је вредело у емиграцији овдје у земљи је систематски пећуткивано од стране режимских новинара и гробара истине.
Та спољашња антисрпска коалиција дјеловала је у спрези са домаћим националним велеиздајницима, националним штеточинама и политичким дилетантима. Од бројних примјера издвајам најупечатљивије и најсрамније у ондашњој великој држави, па да се и у овој најмањој не би нешто слично десило није сувишно да подсјетим, како би се повело рачуна да о судбини најмање државе чији си предсједник не одлучују у критичним моментима они који не мисле добро ни Србима, ни Црногорцима, што би стари Латини рекли Sapienti sat! (Паметноме доста)
Драги рођаче, сигурно нема човјека ко није чуо за наратив да су Србија и Срби “започели” ратове 90-их и да су једини кривци и тако даље.
Да погледамо ко је био на власти и на челу војске (ЈНА) у тада још постојећој заједничкој СФР Југославији током 1991. године, када су почеле интервенције и напади на ЈНА у СР Словенији и СР Хрватској, да би се то прелило током 1992. године на БиХ.
Ако неко пронађе Србина овдеј, свака му част, добија од мене премију!
— Предсједник предсједништва СФРЈ – Стипе Месић (Хрват)
— Предсједник владе тј. премијер – Анте Марковић (Хрват)
— Министар иностраних послова – Будимир Лончар (Хрват)
— Начелник Генералштаба ЈНА – Вељко Кадијевић (Хрват по мајци, рођен у Хрватској, ожењен Хрватицом)
—Замјеник Кадијевића – Јосип Грегорић (Хрват)
— Други замјеник Кадијевића – Стане Бровет (Словенац)
— Главни командант штаба Централне команде ЈНА у Београду – Андрија Силић (Хрват)
— командант Ратног ваздухопловства и ПВО ЈНА – Звонко Јурјевић (Хрват)
— командант ратне морнарице ЈНА – Божидар Грубишић (Хрват)
— командант Центра високих војних школа ЈНА у Београду Иван Радановић (Хрват)
— главни командант Командно-штабне академије Томислав Бјондић (Хрват)
— главни командант Војне академије у Београду Мате Пехар (Хрват)
— Начелник управе безбједности ЈНА тј. КОС – Миливоје Павичевић (Хрват).
Најмоћнија функција, након смрти југословенског диктатора Хрвата Јосипа Броза Тита, постаје премијер. Након Титове смрти, премијери су били искључиво Хрвати:
— Предсједник Савезног извршног вијећа Милка Планинц (Хрватица)
—Предсједник Савезног извршног вијећа Бранко Микулић (Хрват)
—Предсједник Савезног извршног вијећа Анте Марковић (Хрват).
О каквом започињању ратова од стране Србије и ЈНА којом управља Србија може бити ријеч? Наравно све је то једна велика лаж!
Срби су били дискриминисани и потчињени хрватској власти за време Титове Југославије и СФРЈ. О свему се питао диктатор Хрват Тито, а након њега, Хрвати комунистички политичари. “С” од Србина овде нећете наћи!
Дакле, драги рођаче, сада имаш наук из претходне велике државе и не дозволи да се у најмањој држави догоди реприза, што значи да треба повести рачуна о саставу кадра војно-безбједносних структура, јер је опасно ако најмања држава постане највећа државна страва!
