Пише др Петар Милатовић Острошки
Драги рођаче, предсједниче Црне Горе, послије твог вечерашњег телевизијског интервјуа, морам да ти упутим најдобронамјернији савјет. Хитно посјети логопеда, стручњака који се бави превенцијом, дијагностицирањем и третманом поремећаја људске комуникације.
Замоли га да ти одреди логопедску терапију која подразумијева одвикавање од лоших говорних навика и та терапија подразумијева стицање правилних говорно-језичких модела.
Успио си да ме много пута вечерас шокираш у току твог телевизијског интервјуа. Наиме, послије скоро сваке друге, или треће ријечи, користио си несувислу поштапалицу, убачени глас „аааа“, што ми недвосмислено потврђује да ниси савладао основне реторичке појмове који се подразумијевају ако говорник жели да му излагање буде концизно, прецизно и оригинално.
Умјесто тога ти си, весели рођаче, са убаченим гласом „аааа“ доказао да си у излагању конфузан, непрецизан и најмање оригиналан, а то се не цијени у Црној Гори у којој живе људи који у ријеч смјесте све што имају.
Имајући ово у виду јасно је, весели рођаче, да немаш ни минимум знања из говорништва. Да је ово тачно потрудио си се сам у току интервјуа користећи плеоназме, на примјер „ја мислим“, што је сасвим погрешно јер је лична знамјеница сасвим непотребна. Зар ни то не знаш ђаче и студенту генерације?
Да те подучи твој старији и искуснији рођак. Плеоназам се одређује као учестало понављање сувишног, прекомјерног за пренос лексичког и граматичког значења исказа.
Очигледно је да си и као ђак генерације и као студент генерације прескочио: фонетику, фонологију морфологију, синтаксу, семантику, стилистику, лексикологију и прагматику, па се с правом питам, ако си био ђак и студент генерације, није ли то била ера дегенарације, па сходно томе могу да прихватим да таква лингвистичка незналица буде ђак и студент генерације у ери дегенерације.
Мудри народ каже да се човјек учи док је жив, па имајући то у виду искрено ти препоручујем да се упознаш са лапидарним мислима најпознатијих лингвиста: Александра Белића, Павла Ивића, Милке Ивић, Ивана Клајна, Митра Пешикана и тако даље, да те не мучим материјом која је за тебе шпанско село.
На крају, весели рођаче, приликом телевизијског наступа користи језик, а не руке. Рукама гестикулирају, умјесто да говоре, само они којима је лексички фонд сиромашан. Књигу у руке, драги рођаче!
Извор Фејсбук
