Пише: Иван Милошевић
Или сањам или сам полудио, можда идеолошки тотално застранио, сакрио иза својих и туђих грехова, можда скренуо са правога пута, ломим се низ странпутицу Другог свјетског рата и његових посљератних сурогата, тражим смисао те бесмислене братоубилачке потјере за рођеним братом, али ма шта било, не могу да схватим да и даље Павла прогањају, миртвом му не дају мира и након 80 година још увијек пребирају по његовој глави, траже скривене и још неоткривене његове злочине и након осам деценија још увијек су спремни да му суде!
За комунисте и њихову дјецу Павле је вјечно млад, односно бесмртан. И до посљедњега имају намјеру да се боре против њега и не само против њега, данас су се окомоли на Павлов споменик, на тих неколико стотина килограма бронзе и не дају им мира. Ма гдје био Павлов споменик, смета, да га закопају и на километар испод земље, сметао би данашњим комунистима и њиховој дјеци! Копали би до бесвијести, само да стигну до Павловог споменика, да му скину шубару и кокарду, украду двоглед, чизме и чакшире и коначно га тако ражалованог прогласе непостојећим. „Побједа“ је данас превазишла и најгоре удбашке потјере и вреба Павлов споменик под кровом манастира Ђурђеви Ступови. Не могу себи да опросте како им је промакао од Заостра до Берана, спремни су да се окоме на приспале шпијуне и денунцијаторе. „Побједа“ само што не распише награду за отмицу Павловог споменика из Ступова и обећа награђеноме удобан живот до краја живота. Не прође дан, а да „Побједа“ на стуб срама не износи Павлову главу и до бесвијести понавља олињале комунистичке аргументе да се такав злотвор, попут Павла, није рађао на планети!
Снимају га кроз прозор, провлаче се кроз димњаке, ангажују дронове и шпијунске сателите и разбијају шифре манастирских врата, као би ушли под кров цркве и коначно дошли главе Павловом споменику-. Као да би се поново родили, подмладили,. постали бесмртни, само да га се докопају и раставе на саставне дјелове. „Побједа“, уредници и новинари, не хају за друге теме, Трамп и Путин постале су другоразредне вијести, главна је да је Павлов споменик у Ступовима, а да ту не смије бити пуно. Сваки дан за „Побједу“ је као вијек и њене странице више не могу да издрже. Саме од себе и од слике Павловог споменика се распадају у парампарчад и како пролази дан за даном не могу да се саставе. Шта учини, Павле, брате, претворио си у пепео једну новину, а у њихове уреднике унио вјечну стрепњу од новога дана и Павловог споменика!
А „Побједини“ другари из „Вијести“ данас су славодобитно објавили да је случај Јусуфа Челића застарио. Попут Миловог „Телекома“ и Јусуф је претрпио застару и заслужио помиловање. У „Вијестима“ тврде да је биста Јусуфа премјештена у зграду Општине Гусиње и да чека својих нових пет минута славе. А како је кренуло и доживјеће тих пет минута, јер све поред Павла је постало неважно. Јусуф и уколико се некоме замјерио и урадио што није требало, не мора да брине. Пречи је Павле од Јусуфа, за тужилаштво, судство и осталу бирократију, Јусуф заправо и не постоји или не постоји таман толико колико Павле постоји!
Има ли ко да упита некога из Гусииња како се зову људи који су подигли Јусуфу споменик прије 13 година и како се зову људи који су се оглушили о одлуке тадашњих власти да се биста уклони. Имају ли ти починиоци и прекршитељи закона име и презиме, функције и титуле, или је нека тајна сила Јусуфу подигла споменикм и одржавала га пуних 13 година!
И шта друго него да закључиш да се хајка на Павлов споменик наставља, док у његовој сјенци све што је везано за Јусуфа стари, престарева и претвара се у прашину. Због Павла ће можда чак и један митрополит пред суд, као и власник имања на којем је само за један дан стајао Павлов споменик. Због Јусуфа неће нико, све му је опроштено и заборављено!
Павлу се ништа не заборавља и опрашта. Напротив!
