Пише: Иван Милошевић
ДПС ударник, херој са Горице без мане и страха, данас је дао заклетву своме егу: Нека буде борба непрестана! Ево нас на крају прве четвртине 21. вијека, у ери смо интернета, тријумфа ИТ трехнологије, само што не успоставимо телефонску директну везу са ванземаљцима, али залуд. Витез са Горице хоће борбу непрестану, да буде побједа само њихова, све жртве су само на њиховој страни, јер од данашњег државног, политичког и осталог насиља, не могу ока да склопе. А када склопе привиђа им се само њихов свијет у којем су само они главни јунаци, у коме само они добијају сладоледе и признања. За остале нема ни шта остане, јер ти остали су бесловесна руља, крезуба аморфна затупљујућа сива маса која није даље кренула од два плус два. Ма какви два плус два, и један плус нула је премного за њих, тешко је то њима да схвате!
Нека буде борба непрестана и то она грађанска у којој су тобоже сви исти и припадају истим интелектуалним очевима и дјеци. Они не знају ни за боју коже, мушки или женски пол, њих не интересује ни језик коме говориш, неће ни да пруже руку интелектуалном неистомишљенику, јер уколико је неситомишљеник, то значи и да не мисли нити зна шта значи тај глагол, јер да мисли мислио би исто као хероји са Горице са својим ултрапредводником и заговарачем само њиховог врлог свијета. Уколико нијеси као он или њему слични, расту ти рогови, прсти су одавно постали папци, а једина литература ти је вељесрпска хегемонистичка! Уколико нијеси по њиховом схватању грађаниста, онда мора да си мрски Србин, да дижеш три прста и са три прста се крстиш и идеш у Српску православну цркву. А за њих ништа горе није него то, када си Србин, када се крстиш, идеш у цркву и дижеш три прста. Све могу да смисле и прогутају, али да Србина прихвате као нормалнога човјека и неистомишљеника, нема шансе!
Ко си сад па ти, да се мијешаш са европејцима свјетског гласа и стаса који шта су имали рекли су `13. јула на Горици и више ту нема шта да се дода. Све је речено, они су на једној свјетлој страни, сви други лутају по мрачниом ходницима Илије Гарашанина, Стевана Мољевића и осталих физичких и менталних кољача, који осим мириса несрпске крви и не знају за други мирис. И онда шта друго, него нека буде борба непрестана, све док не нестане неистомишљеника, док сами не изврше интелектуални харикири и пред судијама и херојима скупа са Горице и њиховим политичким и осталим прваком, не признају све гријехе, добровољно се одеркну свега што су до сада били и преко ноћи и након тоталне ревизије и интелектуалне анестезије постану неки други људи, са другим именима и презименима, сновима и врлинама, греховима….
Када им кажеш да стане борба непрестана, да је борбе доста било, да смо се искрвили као мало који народ на свијету, да смо пребројавали крвна зрнца до тог степена да смо се потпуно погубили и више не знамо ни шта су еритроцити или леукоцити и то у толикој мјери да више брата не препознајемо као брата, него стално у њему видимо некога чуднога странца који ништа друго не мисли него како да нам стане за врат и натјера нас да више не знамо ни ко смо ни шта смо, као да си им опалио шамар и увриједио на мртво име. Када им кажеш да је прошло вријеме борбе, да борце са једне и друге стране треба мртве да измиримо, како би живи имали шансу да преживе, гађају те разним флоскулама и етикетама. Вичу на тебе да си фашиста, да умјесто зуба имаш кљове, да умјесто ноказа имаш канџе и да нијеси из њиховог свијета. И зато кличу нека буде борба непрестана!
Ко је уморан од борбе нека се одмах преда, нека положи оружје, нека каже да не може више, да му је доста борбе непрестане, да жели да поредахне, да застане, потражи неко раме за утјеху и уклони се из нежељеног сталног црногорско-монтенегринског рата у коме нема побједника, само поражених. Али џабе, не дају ти да застанеш, предахнеш, одмориш и спустиш оружје, наравно, вербално, и признаш да рат не води никуда и да борба непрестана више нема смисла, а никада је није ни имала!
И таман када мислиш да је дошао крај борби, из рова и засједе на Горици, са барјаком на ДПС порталу, израња херој побуне и организатор устанка. Против кога и зашто нема ни када да се упита, код њега се то подразумијева као што су два и два четири, и као што је дан дан, а ноћ ноћ. Устанак и борба непрестана може да почне и да не стаје. Ко не жели да учествује, жалим, мора, јер такво је вријеме дошло, онима којима су пуна уста слободе, права и истине, не знају да било шта постоји на бијелом свијету осим њих и њихових. Они други нијесу ни за помен, али нека буде борба непрестана. До задњега и предзадњега!
