На слици: Чермак, Црногорка

Пише: Момо Јоксимовић

Хтјели или не-  истина је проста: Кућа у Црној Гори никад није лежала на камену, него на жени.  Камен може пући, зид  се може  срушити , али  оно што  је  држало дом кроз  вјекове била  је црногорска жена.

Док су мушкарци ишли у ратове, дизали барјаке и писали историју,  она је живјела живот.  И то онај тежи дио.  Радила је, рађала, подизала, васпитавала. Чувала огњиште да се не угаси и образ да се не укаља. И кад није имала- давала је. И кад јој је било најтеже-ћутала је.

Испраћала је мужа у рат као да га последњи пут види, али сузу није давала да падне.   Знала је- ако  она поклекне, све ће се срушити.  Зато је стајала усправно,и кад је душа ломила. Носила је храну до мегдана, линије фронта, али је носила и нешто  много теже- вјеру да ће се њен домаћин вратити.

Иза сваког јунака којег данас славимо, стајала је једна таква жена. Тиха, невидљива, али јача од сваке пушке и сваког мача.

Али немојмо је идеализивати као кротку и безгласну. Црногосрка жена никад није била слаба.  Она је знала кад да ћути, али и кад да пресијече.  У кући се често  није гласно питала—али се знало да без ње нема  одлуке. Паметно, тихо, стрпљиво-али сигурно,  окретала је ствари  како треба.

Она је чувала част. Не декларативно, не на ријечима- него животом.  Образ јој је био светиња, а презиме обавеза. Није га носила ради себе, него ради предака и потомака.

И баш зато  је данас питање..јесмо  ли достојни те жене?

 У времену када  се вриједности релативизују, када се  породица разграђује, а образ постаје ствар интереса, заборављамо ко нас је  одржао. Заборављамо да  без те  жене нема ни куће, ни рода, ни државе.

Црногорска жена није само мајка. Није само домаћица. Она је темељ. Она је ослонац.. Она је онај  невидљиви стуб који држи све, чак  и онда кад сви мисле  да држе они.

Зато , ако хоћемо да се обновимо као  друштво, не почињимо од политике.  Почнимо од поштовања. Од  враћања достојанства жени која је кроз историју носила више него што јој је ико икад  признао. 

Јер док је  такве жене- биће и Црне Горе.

А кад ње не буде- џаба нам и камен и планине.