Савез удружења расељених и избјеглих у Црној Гори захтијева, без одлагања, додјелу црногорског држављанства свим лицима прогнаним са Косова и Метохије, из Босне и Херцеговине и Хрватске – и то без наметања понижавајућег условљавања да се одрекну држављанства земаља поријекла, саопштио је предсједник Савеза, Миленко Јовановић. Јовановић је у саопштењу подсјетио да је преко три деценије прошло од прогона људи из Хрватске и Босне и Херцеговине и двије по деценије од прогона Срба, Црногораца и Рома са Косова и Метохије, а да држава Црна Гора и даље, умјесто да их заштити и омогући живот достојан човјека, како наводи, оставља их у правном глибу и третира као грађане трећег реда.

Тиме се, сматра Јовановић, продубљује њихова маргинализација и легализује посљедица етничког чишћења.

-Режим Мила Ђукановића сноси директну одговорност за вишедеценијску институционалну дискриминацију ових људи. Расељени и избјегли били су изложени административном насиљу, без шансе за интеграцију, запослење, пуну здравствену и социјалну заштиту. Та политика је била не само нехумана него и отворено непријатељска. Жалосно је што данас, иако Ђукановић више није на власти, његова политика дискриминације и даље живи, нагласио је Јовановић.

Каже да расељени и избјегли ни данас нису интегрисани у црногорско друштво, не по својој вољи, већ, како наводи,, зато што им систем и даље намјерно ускраћује услове за равноправно учешће у друштвеном животу.

Он је указао на то да расељени и даље имају статус странаца са сталним или привременим боравком, што подразумијева, истиче Јовановић, ограничен приступ основним људским и грађанским правима.

–Политичка воља за рјешавање овог питања никада није постојала, јер бивши режим није желио да се суочи са истином – да ови људи припадају Црној Гори и по поријеклу и по судбини. У Црној Гори иначе живи око 11.000 особа протјераних из бивших југословенаких република и са Космета, рекао је он.

Подсјетио је да је држава у случају избјеглица из Враке донијела леx специјалис којим им је омогућено држављанство без одрицања од албанског.

–Зашто се исти принцип не примијени и на расељене са Космета, из БиХ и Хрватске? Ово није само питање правде, већ и моралне обавезе. Расељени и избјегли желе само једно – да живе достојанствено, без дискриминације и административних баријера, у друштву у које су дошли тражећи спас. Ако ови људи нису заслужили држављанство – онда га нико није заслужио, закључио је Јовановић.

извор: ртцг