Скуп организује Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина под покровитељством предсједника Републике Милорада Додика.
У Јасеновцу је на најмонструознији начин убијено 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома, међу којима и 20 хиљада дјеце. Усташки џелати нису бирали средства, а према званичним подацима, забиљежено је чак 57 различитих начина егзекуције.
Да Јасеновац и његово највеће стратиште Доња Градина, није било само мјесто патње и страдања, већ клаоница невиних, гдје окрутност није имала границу, речено је међународној конференцији, у оквиру које се обиљежава 80 година од херојског пробоја јасеновачких мученика. Побједе над фашизмом и усташким покретом.
– Мање од стотину је преживјело под кишом усташких метака, тај бијег није био само покушај ослобађања, бијег из заточеништва, него последњи чин пркоса уништењу, очајничка нада да ће бар један од њих преживјети и свједочити о бруталном покољу који је трајао пуне четири године – рекао је Гидеон Грајф, експерт за истраживање Холокауста.
Грајф каже да је сјећање на злочине у највећој фабрици смрти, пречесто било предмет намјерног искривљавања и порицања историје, а његовање сјећања и одавање поште невино страдалим жртвама и подсјећање на историјске чињенице једини је начин у борби против историјског ревизионизма.
– Јер је то једини начин да се изборимо против историјског ревизионизма и да ту културу памћења на геноцид који је спроведен над Србима, Јеврејима и Ромима на простору НДХ у ствари усадимо у колективну свијест народа – каже проф. др Драга Мастиловић.
– Овај разговор наш и тај састанак сматрам једном од прекретница на ту тему. Доста је било да нам други причају колико је Рома страдало – додаје проф. др Драгољуб Ацковић, предсједник удружења Рома Србије.
Истина о концентрационом Логору Јасеновац није позната онолико колико би тербало да буде.
– Геноцид који је извршен тада који је сигурно највећи геноцид на Балкану у 20 вијеку и све то треба да буде проучено и да што више људи о томе сазна, о томе и сад расте веће интересовање за то питање и у Русији – рекао је Георгије Енгелгардт, виши савјетник у Руском дому у Београду.
– Ово је најмрачније поглавље Европске историје не само историје на Балкану и показује шта се дешава када игноришете основну људски вриједност а то је живот, и када не поштујете основна људска права – каже Кнут Фловик Тхоресен из Норвешке.
Важно је памћење на невино страдале жртве и очување истине за будуће генерације.
Да документујемо научно све новопристигле архивске документе усмена свједочанства фотографије и предмете како бисмо саставили мозаик стрдања прије свега цивилног становништва Срба у Поткозарју али и на широј територији на којој се простирала НДХ – истиче Тања Тулековић, директор Спомен подручја Доња Градина.
Седмица културе сјећања и памћења, посвећена жртвама усташких злочина и страдању српског народа у Другом свјетском рату, обиљежава се и у свим школама у Српској. Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској, биће обиљежен у Доњој Градини у недјељу, 27-oг априла.
извор: ртрс
