Његово преосвештенство Епископ диоклијски господин Пајсије служио је Свету архијерејску Литургију у Цркви Светог архангела Михаила на Ножици, у Лијевој Ријеци. Преосвећеном Епикопу Пајсију саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић, јереј Милош Лучић и јеромонаси Михаило и Ахилије из манастира Костриковача.
По заамвоној молитви освештани су славски приноси и пререзан је славски колач, а потом се сабранима бесједом обратио владика Пајсије.
Говорећи о стварању свијета, владика је рекао да је Бог све што је створио, створио да буде упућено једно на друго и да се све обједињује захваљујући Њему, те да је само она заједница која се обједињује око Бога – вјечна и трајна.
-Тако се и човјек рађа у породици, у оној породичној заједници, живи у цркви, у друштву, и опет иста та заједница га испраћа са овога свијета. А када пређе у онај други живот, опет га чека она друга и вјечна заједница. Бог није раздвојио ни небо ни земљу, него је његов план био и да људи буду у заједници са анђелима и са свим оним небеским војскама и силама које нама људима помажу. А свеза оба ова свијета и свега створеног јесте Он сам.
Владика је додао да је и Свети Александар Невски добро знао да само онда када се уздамо у Бога, онда је наш живот овдје на земљи сигуран, али и загарантован онај вјечни живот на небесима.
-Због тога је он у свим оним биткама које је водио, чувајући своју православну вјеру, чувајући свој народ и нејач од оних који су нападали име Христово и све оне који су носили име Божије у себи, он је схватио ону велику истину: да тамо гдје људи употребљавају силу, гдје не траже Божијег благослова да нешто учине, гдје се ослањају само на своје моћи — да ту Бога и нема, и зато је рекао да Бог није у сили, него у правди. Говорећи то да је Бог у правди, није мислио на правду као мисаону именицу, него на оне људе који чине правду и који на тај начин дозвољавају да се правда у њима оваплоти и да прими личност.
Он је подсјетио да је слично поучавао и Петар Други Петровић Његош својим ријечима: ”Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.“
–Због тога, ми, угледајући се на оба ова велика Божија угодника, оба свеца, оба бирана човјека, ми треба да опонашамо и да се угледамо на њихова дјела. Све оно што чинимо да тражимо Божији благослов, са Божијим благословом да чинимо, а не на силу и по својој вољи.
Владика је на крају бесједе честитао празник и славу свима, те пожелио да све прати благослов Светог Александра Невског.
Сваке године у храму Светог архангела Михаила торжествено се прославља празник Преноса моштију Светог Александра Невског, као завјетна слава Васојевића, у спомен на велику битку са турском војском у Лијевој Ријеци, која се на догодила управо на празник Преноса моштију Светог Александра Невског, у 18. вијеку. Васојевићи су се завјетовали да ће прослављати овог руског свеца уколико побиједе. Како се то и догодило, они су дуги низ година Александровдан прослављали исто као и Аранђеловдан, да би у 19. вијеку Александровдан постао прислужба – завјетна слава.
извор: митрополија
