Пише: Иван Милошевић
Мошини и Титови тићи јутрос су заоштрили перо и кренули у свој омиљени поход-хајку на мртве четнике! „Портал аналитика“ и „ЦДМ“ јутрос су освјетлали образ титовог пионирства и капичићевог маниризма и још једном извршили пресуду над мртвим четницима и још једном их дотукли и обећали да се неће четници повампиривати док су они живи. Тако им часне Титове и Крцунове ријечи!
Да се ради о сиједим главама, па барем негдје тамо из првих година четврте десетине прошлога вијека, па да се не чудиш, али данашњу хајку на четнике предводе млади људи, неки можда немају више од 30 година, али они су правовјернији љевичари и комунисрти и од бивших љевичара и комуниста. Чудан је тај вирус комунизма, прилагођава се свим условима и узраста и развија се и тамо гдје најмање очекујеш. За њега нема непремостивих препрека, савлађује све сциле и харибде, прелази море и океане и даје плодове. Истина, ови плодови у Црној Гори су јединствени и прави свјетски ратитет, јер у свијету мало ко има позитиван устисак о комунистима као што их неки имају у ове четири нахије и седам брда!
И не бих да коментаришем тезе Бурсаћа и Пајовића о четницима. Зашто када је то залудан посао и попут је учења животиња да лакирају канџе и пуше „марлборо“. Па и оне би можда нешто од тога научиле, али да поменути аналитичари барем за зарез промијене своју плочу о четницима као кољачима, крволоцима, носиоцима рогова и папака, нема никаквих шанси! Имам довољно година да знам да од бесмислених једностраних разговора нема бесмисленије ствари на овом свијету, па чувам енергију и добру вољу за неке љепше ствари!
Ипак, ваља повремено упозоравати на ширење болести комунизма и атеизма и чему то води. Једна од посљедица тих појава је и данашња Црна Гора, подијељена и распамећена и која и даље тражи себе, а никако да је нађе. Умјесто проналаска, увијек заглави у подјелама на четнике и партизане и из тога рова нема назад, нити напријед. Истина, ваља и рећи да они који на четнике гледају са симпатијом или позитивном емоцијом, јер неки од њихових предака, били су на тој страни, признају да су и четници правили злочине, али да се они правилно могу сагледато само у цјелини приче и ратним околностима. Ови други то не желе да признају ни под разно и за њих су Тито и Ђилас из раја изашли и њихови идеолошки путеви су посути ружама и љубичицама, а уколико су стријељали и масакрирали, морали су, није било друге…
Уморан сам од младих пажева са двора Тита и Ђиласа и унапријед признајем да су јачи од мене. Такве острашћености према четницима ни приближно немам попут њихове острашћености и фанатичности према комунистима!
ПС. Један млади колумниста чак рече да након 1941. године Краљевина Југославија није постојала! И како га убиједити да је све до 1945. године у Лондону постојала Влада Краљевине Југославије и тамо је био и њен краљ. Залудан посаа несрећног залудника! Ипак, не припадам тој категорији!
