Пише: Тихомир Бурзановић
Црна Гора више нема проблем са дрогом. Црна Гора има проблем са државом која је годинама живјела у симбиози са онима који дрогу контролишу. То је сурова реченица, али је све теже побјећи од ње.
Док институције држе конференције за медије и хвале се запљенама од неколико десетина килограма кокаина, свако ко пажљиво прати регион зна да се у криминалним круговима Црна Гора помиње као озбиљан играч у глобалном послу вриједном милијарде. За тако нешто није довољна група криминалаца са добрим контактима. За тако нешто потребан је систем.
А систем не функционише без политике.
Годинама се у јавности говори о рату између шкаљарског и кавачког клана. Убијени су десетине људи широм Европе — од Београда и Подгорице до Беча, Атине и Барселоне.
Иако се тај сукоб често представља као чисто мафијашки обрачун, једно питање никада није добило одговор: како је могуће да кланови из једне мале државе постану глобални фактор у трговини кокаином?
Одговор није пријатан. Без заштите унутар институција, такви системи не опстају.
Црна Гора је деценијама живјела у политичком моделу у којем је власт била концентрисана у рукама уског круга људи. У таквом систему граница између државе, бизниса и безбједносних структура постала је опасно замагљена. Када се томе дода огроман новац који циркулише у нарко-трговини, добија се савршена формула за корупцију.
И зато није случајно што се у Црној Гори годинама шапатом говорило о „заштићеним“ људима, о полицајцима који гледају на другу страну, о политичарима који се никада не питају о поријеклу новца који кружи око њих. Свака власт је обећавала обрачун са криминалом.Ниједна није показала да је спремна да иде до краја.
У међувремену, кланови су расли. Новац од кокаина улагао се у хотеле, ресторане, ноћне клубове, грађевину и некретнине. У земљи са економијом која је релативно мала, милиони су почели да се појављују у пројектима који често нису имали логично економско оправдање.
Али нико није постављао превише питања.Јер када се новац улива у економију, он постаје политички користан. Отварају се радна мјеста, граде се зграде, пуне се буџети. У таквој атмосфери многи су били спремни да окрену главу.Тако је створен опасан компромис: криминал постоји, али се не дира док не изазове превелики хаос.Проблем је што хаос на крају увијек дође.
Рат криминалних кланова претворио је регион у арену ликвидација. Експлозије, снајпери, професионална убиства — све то постало је дио црне хронике која се понављала готово сваког мјесеца. Сваки пут институције су обећавале да ће „стати на крај организованом криминалу“. а онда би се све наставило.
Још је опасније што је дрога у међувремену постала дио културе ноћног живота. Кокаин је у појединим круговима постао симбол статуса. Богатство које нема јасно поријекло више никога не изненађује. Млади људи гледају како се новац троши без мјере и извлаче једноставан закључак — систем награђује ризик, не поштење. То је највећи пораз једног друштва.
Јер када криминал постане друштвено толерисан, институције губе ауторитет. Када грађани почну да вјерују да иза сваке велике приче стоји нечија политичка заштита, онда држава почиње да личи на фасаду.Црна Гора данас стоји управо на тој граници.
Ако институције заиста желе да докажу да су јаче од криминалних кланова, мораће да ураде нешто што се до сада ријетко дешавало — да отворе питање политичке одговорности.Јер кланови нису настали у вакууму. Они су расли у систему који им је годинама омогућавао да постоје.
Проблем Црне Горе није само у постојању нарко-кланова, већ у систему који им је годинама омогућавао да расту и постану дио економије и политике.
Без суочавања са политичком одговорношћу и везама између криминала, новца и институција, борба против дроге остаје само привид. Ако се тај систем не промијени и институције не покажу стварну независност и снагу, свака будућа запљена дроге биће само симболична мјера — док организовани криминал наставља да функционише уз прећутну или директну подршку државних структура.Другим ријечима, или ће се прекинути веза између политике и криминала, или ће држава остати само фасада иза које криминал наставља да дјелује.
