„Истина се не може измишљати – она може само да се откопа.“ Управо овом реченицом могао би се сажети дух величанственог књижевног сабрања одржаног синоћ у Парохијском дому храма Светог Димитрија у Косовској Митровици, у организацији Завичајног удружења Ђаковичана. Гост вечери био је професор, историчар и истакнути књижевник и публициста Салих Селимовић,  истраживач, родољуб, Србин муслиман – човјек који својим дјелом свједочи оно што је истина, а не оно што би неко хтио да се чује.

Поред аутора, о књигама и мисији професора Селимовића говорили су и правник Милош Хаџи Лазић из Бабиног Моста код Обилића и новинар ИН4С-а и уредник „Барског портала“, Миленко Мишко Јовановић. У програму је наступила и дјевојчица Анђелија Максимовић из Косовске Митровице, казујући двије косовске пјесме које су, уз трептај присутних, отвориле вече у духу наде и предстојећег Видовдана.

Књиге као свједочанство

Професор Салих Селимовић је у фокусу вечери представио своју књигу „Муслимани у Равногорском покрету и јединицама ЈВуО 1941–1945“, али су промовисане и његове друге двије књиге: „Срби муслимани и њихов идентитет“ и „Да будемо оно што јесмо“.

„У Равногорском покрету било је преко 8.000 муслимана. Људи који су се борили не само за своје огњиште и вјеру, већ и за Краља, за част, за своју државу. О њима се ћутало, или лагало. Моја мисија је да се та истина врати. Не ради мене – него ради њих. Ради историје. Ради будућности“, истакао је Селимовић.

Он је говорио о личности Фехима Мусакадића, носиоца Карађорђеве звијезде и једног од најближих сарадника генерала Михаиловића, али и о др Исмету Поповцу, који је био и антикомуниста и антифашиста и који је живот дао борећи се против усташа и за ослобођење српског народа и својих сународника.

„Турци су нас називали бошњацима – што значи празноглав“

Селимовић је разбио и један од највећих идеолошких митова модерне историје:

„Више од 80% муслимана на овим просторима су Срби. То знају и врапци. Турци су наше претке називали погрдно – бошњацима. На турском то значи ‘празноглав’. А данас нам то подмећу као нацију. То је вријеђање памети, идентитета, части. Комунисти су то почели – јер су имали план: број Срба мора пасти испод 50%. Зато су прво измислили црногорску нацију, па македонску, па муслиманску са великим ‘М’ – што је глупост јер је муслиман вјера – и на крају ‘бошњачку’. Све су то синтетичке, вјештачке конструкције.“

Јовановић: „Ово није промоција, већ сабрање душе и памћења“

Новинар ИН4С-а и уредник „Барског портала“, Мишко Јовановић, надахнутим говором у име организатора отворио је вече:

„Ово није само књижевна трибина, већ једно велико, у срцу утемељено сабрање душе и памћења. У времену када се народи деле као бројеви, а вјере користе као алат подјеле – ми смо вечерас овдје да кажемо: једни смо. Са коријеном у земљи, али и с погледом ка небу.“

Јовановић је истакао да Селимовић није само историчар, већ мост:

„Он је Србин по роду, муслиман по вјери, човјек по свему. Он је доказ да није парадокс бити Србин муслиман – већ благослов. Његове књиге су лопате којима откопавамо истину коју су нам закопали. Његова ријеч подсјећа да имамо исте стричеве у Првом, исте дедове у Другом рату, и исте претке на Косову Пољу. Његова истина је тиха – али у сито вријеме и  громогласна.“

Хаџи Лазић: „Селимовићева мисија је света – будућност мора бити сабор, не подјела“

Правник Милош Хаџи Лазић говорио је из дубине завичајног искуства:

„Професор Салих Селимовић припада крему наше националне интелигенције. Његов рад није обичан – то је светост. Он је откопао истину коју су други покушали да бетонирају. Он је на терену, у архивама, у документима, у народу.“

Хаџи Лазић је упозорио да смо као народ преживјели превише братских подјела, и да се морамо коначно почети сабирати:

„Наша вјера нас никад није дијелила – подјелили су нас људи без вјере. Историја нам је дала довољно трагедија – сада морамо извући поуке. Будућност се не брани говором, него братством. Сабор не смије више бити изузетак, већ правило.“

Сабрање у Косовској Митровици било је, по оцјени публике која је дуго остала у разговору са Селимовићем, више од промоције. Било је овом, како рече један од присутних, српско огледало уочи Видовдана.

„Видовдан није мит. Он је завјет. Он није само датум – он је питање: јесмо ли достојни својих предака? Вечерас, слушајући Салиха Селимовића – осјећамо да јесмо. Јер док год постоји неко ко не продаје историју, већ је живи – дотле има наде“, поручено је у закључку вечери.

Име се не даје, истина се не продаје

Професор Селимовић и овом књигом и овим говором показао је да истина, макар гурнута у ћошак, не може бити побијеђена. Његове ријечи нису против некога – већ за некога: за народ, за историју, за правду, за будућност.

„Човјек се не рађа да буде туђин у своме. Родио сам се као Србин, вјерујем као муслиман, живим као човјек – и не прихватам да ме неко гура у калуп да бих био потребан нечијој статистици. Моје књиге су мој отпор и мој завјет“, рекао је на крају професор Салих Селимовић.

Дан раније, професору Селимовићу књижевно вече уприличено је и у Грачаници.

извор: барски портал