Душко Секулић
Други свјетски рат је, званично почео нападом Њемачке на Пољску. Након тога све еврпске земље су биле окупиране од сила Осовине (Њемачка, Италија…) и онда је Европа кренула на Русију, односно СССР.
Русија је била нападнута 22. јуна 1941. године са већ припремљеним ратним планом званим „Барбароса“ а осим Њемачке војске у нападу су учествовале све европске армије осим грчке и српске. Ни један српски или грчки војник није учестовао у нападу на Русију!
Напад на СССР је највећи војни напад у историји свијета јер је у њему учествовало преко 3.800.000 војника данашње ЕУ.
Румунија је на источни фронт (Русију) послала двије опремљене армије и то нападајући јужни дио источног фронта, армију је послала и Финска која напада дио источног фронта на сјеверу, бројне мађарске снаге „упале“ у састав њемачких армија и нападају централни дио источног фронта, фашистичка Италија (Мусолини) шаље своју војску на источни фронт (АРМИР) као дио снага Осовине, Словачка шаље неколико хиљада војника, Хрватска (Независна Држава Хрватска) је послала много својих добровољаца, напримјер 369 појачану хрватску пјешачку пуковнију у саставу Вермахта, којом је командовао Марко Месић, отац будућег предсједника СФРЈ Стјепана Месића.
На источни фронт стижу и војске Шпаније („Плава дивизија“), Данске, Француске, Белгије, Холандије, Шведске, Норвешке, Аустрије, Бугарске, Словеније,…
На Русију су војнике послали муслимани са Балкана и то у хрватску пуковнију 369 једна трећина војника је било муслимана! Док су Албанци нападали у мањим добровољним одредима.
Уосталом главне квислиншке јединице Муслимана и Албанаца су остале на Балкану чинећи огромне злочине према Србима. Већина муслиманских војних формација је формирано како би се борили против партизана и четника на домаћем терену док је дио стигао и на источни гронт.
Касније је формирана муслиманска „Ханџар“ дивизија и то током 1943. године. Војници еве специјализоване, злочиначке дивизије су обучавани у Француској и Њемачкој а њихов главни ратни пут био је чињење злочина у Југославији према српском народу (Срем и источна Босна) без намјере да се придруже у нападу на Русију.
Албанија је званично објавила рат СССР-у 28. јуна 1941. године тако да су албански војници (попуњавали италијанску 8 армију) отишли на источни фронт.
Албанска СС Дивизија „Скендербег“ сачињена искључиво од Албанаца са Косова формирана је 1944 године и њена главна улога била је истребљивање српског народа (злочин у Велици 1944 године), борба против партизана, четника, у Црној Гори, Србији, Македонији. Није учествовала у војним операцијама на источном фронту.
Албанци су имали још једну оружану формацију Вулентари. То је албанска добровољачка милиција која је контролисала територију Косова и највише је кориштена у нападу на локално српско становништво.
Хрватска 369 пуковника код Стаљинграда је доживјела пуни пораз иако јој је био повјерен директан улазак у град Стаљинград и клање тамошњег становништва. Ова јединица је била позната као „Хрватска Легија“ али је приликом напада на Стаљинград десеткована. Руски борци су јој нанијели страшне губитке и то код борбе за фабрику „Црвени октобар“ и око жељезничке пруге близу Волге. Само у периоду од октобра 1942. до јануара 1943. изгубили су преко 1000. усташа. Преостали припадници пуковније предали су се Русима крајем јануара исте године.
Занимљиво је да су припадници пуковније који су заробљени предати јединицама Јосипа Броза који је те војнике, као старјешински кадар, стационирао у Србији као припаднике НОП-а, чак и њиховог команданта Марка Месића који се одмах ставио у службу ЈБ Тита. Ова јединица сада као партизанска, а на територији Србије учинила многе језиве злочине.
Марко Месић је био официр ЈНА све до 1948 године гдје се пензионише а стотине његових бораца из 369 пуковније постају чувари на злогласномГолом Отоку гдје су малтретирали и убијали хероје и генерале партизанског ратовања.
Марко Месић је одликован од стране Тита а уживао је у првоборачкој пензији све до смрти 1982. године.
Што се тиче албанских војних формација своди се на активност и дјеловање 21.СС дивизије „Скендербег“ које су чиниле монструозне злочине само Србима и имала локални карактер. Ова дивизија је одговорна за прогон и убиство Јевреја из Приштине и Косова, Срба и Црногораца који су протјеривани и немилосрдно убијани. Дјеца, жене, старци, -сви!
У операцији Драуфгенгер извршили су геноцид на територији општине Андријевица у јуну 1944. године, селу Велика када су за неколико сати поклали, стријељали, запалили преко 900 становника српске националности. У том покољу су учествовали зликовци из Плава и Гусиња који никада нијесу признавали црногорску ни југословенску власт-па ни данас! У фронталној борби са четничким јединицама као и партизанским ова дивизија је претрпјела огромне губитке па је крајем 1944. године расформирана.
Злочин у Велици је заташкаван од комунистичких власти зарад „браства и јединства!“ и о том злочину се поново почело говорити тек деведесетих година на иницијативу Српске православне цркве.
На територији јужне српске покрајине дјеловали су и Балисти, (Balli Kombetar) наоружане албанске злочиначке банде које су сарађивале са окупатором, највише италијанским и њемачким фашистима. Они су учинили многе злочине према српском домицилном становништву иако је познато да су дјеловали на читавој територији Рожаја, дијелом Берана, према Сјеници…
ове оружане формације нису признавале нову комунистичку власт па су ратовале и убијале наше органе власти до 1950. године. Име им је било „Качаци“ и они се појављују у новом оружаном нападу на органе војске и полиције-деведесетих година а све у сарадњи са агентуром БНД. ЦИА-е, М-6.
Заправо ништа није случајно.
Све земље Европе су учествовале у Хитлеровом походу на Русију осим Грчке и Србије. Дио нове партизанске власти је наставио контунирано уништење српског народа, и након 1945. То је сада ваљда свима јасно. Али треба стално понављати те појединости. Фашизам је домаћа идеологија у Европи.
Није згорега поновити реченицу маршала Жукова 1945. године послије ослобођења Берлина. „Ми смо Европу ослободили од фашизма и никада нам то неће опростити!“
извор: портал083
