У оквиру програма „Српско културно љето 2024“, Српски национални савјет Црне Горе и СИКЦ „Свети Сава“, након Пљеваља, и у љетњој башти Српске куће у Беранама организовали су Академску трибину на тему „ИСЛАМ И ПРАВОСЛАВЉЕ“, о којој је говорио академик Дарко Танасковић. Отварајући трибину уредница и водитељка Ивана Рмуш је казала да је велика част угостити академика Танасковића, једног од најистакнутијих интелектуалаца нашег времена.
–О господину Танасковићу су говорили многи, али ја ћу цитирати Патријарха српског господина Порфирија који је истакао: „Име професора Танасковића уписано црвеним словима у каталоге, у календаре наше историје, наше политике, наше дипломатије, наше науке, а да хвалећи њега, заправо, ми чинимо нешто што је нама потребно, а то је да подсјећамо себе и подстичемо себе да идемо трагом вриједности, тагом подвига, трагом и путем труда који је чинио и који чини Драко Танасковић, не, прије свега, због тога што он лично има било какве користи и интрреса, него, прије свега, из љубави према свом народу, одговорности према њему, казала је Рмуш, истакавши да је Танасковић био дипломата и амбасадор у бројним земљама, те да је аутор преко 700 научних радова из области широко схваћене оријенталистике.
У уводној бесједи књижевник Будимир Дубак је казао да је Дарко Танасковић у својој богатој научној и дипломатској каријери обављао низ значајних послова, од универзитетског професора на многим универзитетима, до амбасадора и члана Европске академије наука и умјетности.
–Када је ријеч о професору Дарку Танасковићу као дипломати, ваља истаћи да се он као ангажовани интелектуалац и патриота несебично трудио да у изузетно драматичним периодима новије историје на најбољи могући начин заступа интересе српског народа. Нарочито је дрогоцјен ангажман господина Танасковића у својству амбасадора Србије при Унеску, од 2016. године. Пресудна је његова улога у спречавању уласка лажне државе Косово у ову кровну сцјетску организацију културе. Захваљујући својој огромној ерудицији, научном угледу и дипломатском умијећу, постигао је да превагне увјерење да они који уништавају српске светиње и споменике културе на КиМ, не могу да буду господари и чувари српске и свјетске културне баштине. Да је професор Танасковић само то учинио, трајно је задужио цијели српски народ, казао је Дубак.
Бројне посјетиоце поздравио је Проф. др Дарко Танасковић, истакавши да свако од присутних живи у средини и има сопствена искуства и познавање феномена који је и тема трибине.
–Увијек себи постављате питања и имате извјесна искуства која су веома значајна и она по правилу иду изнад научног поимања ствари, јер се нешто узалуд и проучава уколико одудара од живота. Ја сам се увијек трудио током свог проучавања Ислама да то никада не буде суво, књишки, већ да увијек буде повезано са животом. Оно што бих ја хтио вечерас да урадим јесте да поставимо неку основу за једно дубље разумијевање феномена који ми доживљавамо на појавном нивоу, што не значи и на површном нивоу. Ми живимо са оним што Ислам јесте, било у прошлости или садашњости, као и дио наше стварности и стварности оних који са нама живе. Понекад нисмо кадри разумјети зашто се они понашају тако како се понашају и шта лежи у једној дубокој основи одређеног менталитета за који можемо рећи, уз ризик да можемо бити оптужени за уопштавање једно менталитета који се може назвати муслиманским менталитетом, односно да потражимо у основама Ислама, у Курану и начину на који се он схвата, као и природа божанства у Исламу, дубоке основе за оно што налази свој одраз у разним епохама историје и конкретно у понашању појединаца и цијеле заједнице, казао је, између осталог, професор Танасковић.
У другом дијелу вечери академик Дарко Танасковић је одговарао на питања публике.
Текст: Саша Јеврић/фото: Бојан Булатовић
