Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера, инвалида и реституције

Тако се брзо живи да човјек много тога не може ни да испрати. Више смо на типкама , буљимо на мрежама и освићемо, а што  смо више тамо, познатији смо.

Мање се разговара, мање се људи друже, мање причају, размјењују ставове, а сви желимо преко ноћи да се обогатимо. Грађанин као суверени носилац власти ниочему не одлучује. То неко чини у име њега, да не знамо ни ко, јер тога нијемо бирали, а нас грађане нико ни зашта не пита. Референум као једини облик демократског одлучивања за нас се изгубио. Ко нам га украде, да спасимо људе да нам не понављају свако мало о држављанству, језику, отвореним листама. Референдум гдје је господо???

Постали смо право и истинско потрошачко друштво, не стваралачко, без рада и обавеза, са огромним слободама, али не и одговорностима. Не смијеш ни дијете да накараш ради његовог добра.Медији су нам пуни испразних полуписмених приправничких политичара, медијских звијезда које ништа за друштво не значе, али за малограђански склоп личности значи много, они су им узори, а посебно пјевачице, кловнови, спонзоруше,  који нас оптерећују са личним и јавним раштимованим животима, који нам намећу образац глупих, безвезних правила понашања. Више се прате и гледају развратне емисије ПИНК-а, са секс позама, истетовираних полудрогираних типова, него ли нека образовна емисија. Они то раде да би нам приредили велику количину „среће“, да ми у блаженом расположењу у томе разврату уживамо, јер нас увесељавају, за нас се жртвују и губе драгоцјено своје вријеме док мозгају за нас. Они постају јунаци нашег доба, широких народних слојева, домаћица, пензионера, елити доконих.

Посебно забрињава велика количина пљувања, бљувања на медијској сцени, посебно оно из парламента, што јесте управо испирање мозга и страшна манипулација , што води у демонизам, у болесно стање друштва.

Сви вредносни системи су нам унижени, унакажени и поремећени да смо урнисали и сами смисао нашег постајања. Од прије тридесетак година уведена је пракса лоповлука, крађе до изнемоглости, урнисње морала и моралних постулата и то све по темељу, још што више украдемо, познатији смо, а трудимо се  да научимо узречица, туђица да не би заостајали за Европом. Без паметног телефона и вајбера се не може да живи. Никако да се зауставимо од дрогеризма, криминализма,полтронизма, развратности, снобизма. Ријетко се могу видјети малади, лијепи културни парови, заљубљених, заруку ухваћених, руку преко рамена загрљених.

Образовање нам је по несрећу урнисано. А за уништење једног народа није потребна атомска бомба или томахавк, довољно је добиги диплому за незнање, а поготову по несрећи купљену. Крах образовања је крах народа. Због образовања нам је и здравство , правосуђе, полиција, такво какво јесте и све гране друштва.

О селу као синониму наше љепоте живљења и нашег опстанка, све мање имамо времена да помињемо а камоли да помогнемо. За село нема, за струју, воду, пут. Не може.  А за њих може све да живе ко бубрег у лоју. Срамно. Без села нема државе. Сваки рат, село и сељак су изнијели. Мораће имати и за село господо, тамо се одвија живот и борба за голи живот.Ако заборавимо село, заборављени смо и ми од Бога. Тек је посебно тужна прича о пензионерима који на рате брзо умиру,а они су једино зарадили примања.

Није европска пракса да се пазе родитељи, да се љубе у руку , посјећују и воле најближи. И код нас се тражи што више старачких домова, да тамо „гурнемо“ родитеље, ради њиховог добра, ми им не можемо, њихова дјеца, помоћи. Немамо кад? Емпатија нестаје са Европом. Шта ће нам, оптерећује нас. Заглупљује нас. Човјек постаје довољан самоме себи, са малим бројем људи око себе, нема се времена за друге, за дружење, родбинске односе, рзмјена стручних мишљења,итд … Ни Влада нема кад за сједнице, већ су прагматичније електронске, што је својевремено, када се тај метод рада увео било само за изузетне прилике, ванредне околности, а не правило.

Све се мање склапају бракови, све се мање жени и удаје, све мање љубави. Љубав се води преко типки, преко куповине поклона, што забрињава. Од превеликог сједења и простата страда а она утиче на црне јаде мушке наше…

И водитељи наших емисија, су недовољно недочитани, недостаје учевно предзнање, да се приближе  емоцијама, како се ствара бол, како се уграђује срце и срећа, и слично. Умјесто нас живих, гурају нас вјештачкој интелигенцији, па ми не треба да мислимо већ да само гледамо, све ће други за нас урадити па и да нам прави дјецу,новац донесе за два мјесеца, преко крипто система,што ми се чини да клизимо ка правом дебилизму.

Живимо у чудном времену гдје нам се намећу навике обогаљених, неиживљених , снобираних људи.

Политичких парола никако да се ослободимо, да рад и резултати рада одређују духовни, културни и материјални положај човјека, веће је постало правило како се ко снађе, кад вас је запало, сјаши Курта узјаши Мурта. Све више смо као друштво отуђени, па чак и од самих себе.  Недостаје права патриотска елита која би могла да води друштво и државу . Међутим, елита се не ствара преко ноћи, она мора да израсте из цркве и са црквом, да је знавена и побожна истински поштена, патриотски увијек расположена, да ради о добру и имену народа и државе. И то нам недостаје.