Пише:Дејан Бешовић
Два кратка писма која је Ђурађ Кастриотић -Скендербег упутио Дубровчанима (1450. и 1459. године) свједоче о постојању писара за преписку на српском језику у Ђурађевој дворској канцеларији у Кроји . У то вријеме, у албанском окружењу, српски је био службеног језик у комуникацији са сусједним словенским ,млетачким и турским крајевима. Језик ових писама показује трагове старосрпског, као и других писама из српских канцеларија.
Два кратка писма Ђурђа Кастриотића , такозваног Скендербега, како сам себе назива, објављена у Монумента Сербица дају прилику да се говори о употреби српског језика као инструмента службене комуникације у албанској средини, у судској канцеларији Ђурђа Кастриотића. Писма су упућена Дубровчанима, односно ординаријату Дубровачке републике, у чијој је канцеларији постојао обичај да се канцелар, који је задужен за преписку на српском језику, назива „дијаком српским“. Такав „студент“ је морао постојати у канцеларији Јована Кастриотића , Ђурађевог оца. Потврда којом Јован Кастриотић даје привилегије Дубровчанима да тргују у његовој земљи од 1420. године. писана је и на старосрпском језику. На овом језику писана је и Јованова дародавна исправа у којој је са синовима Станишом, Репошом, Константином и Ђурађем припојио село Радостуше са црквом Св. Богородице и села Требиште до Хиландарске лавре Пречисте Богородице у Бердици. Друго писмо (из 1459. године) потврђује да је у канцеларији његовог сина Ђурђа Кастриотића постојао и „српски ђак“ – наиме, изричито се наводи да је писмо написао канцелар Никола Вукослављић, а вјероватно да је и он написао прво писмо (из 1450), да, то је свакако исти ученик Нимо који га је донео у Дубровник као Ђурађев изасланик, овога пута ословљен као канцелар гувернер .
У писму из 1450. г. Ђурађ Кастриотић јавља кнезу и дубровачком господару да турски цар долази да га нападне и у том циљу шаље свог канцелара Ӕчнеца да их обавијести о свему. По свој прилици, ријеч је о нападу турског султана Мурата Другог на град Кроју, који он ни после петомјесечне опсаде није могао да освоји и био је принуђен да се повуче са својом војском. Ова побједа прославила је Ђурђа Кастриота, па се сам папа Николај Други заложио код Дубровчана да помогну Ђурађу. У писму из 1459 . Ђурађ Кастриотић јавља да је од кнеза, властеле и општине дубровачке добио 1.000 златних дуката, које им је оставио као данак.
Судећи по језику и имену, писар Никола је био Србин. Језик ова два писма је исти као и језик писама српских канцеларија: српски народни, са извјесним старословенским примјесама.
Старословенских или Српскословенских примјеса има врло мало: предлог вь (вь име), група -шт- и суф. -аго у самовладаушчаго (град Дубровник), група -зхд- у розд’ства (Христ), суф. -ть у 3. л. сл. прес.: достоить, изнесеть. Архаизам заснован на старословенском систему представљен је и групом вс- у замјеничким облицима: сваком, али и св- (у свем), као и компромисно вьсв- (ωвьсвем) такође су потврђени. Остале фонетске и морфолошке особине карактеристичне су за српски народни језик,којим су се служили Јован и Ђурађ Кастриотић .
Идентичан језик са двора Кастриотића у Кроји у Љешу налазимо У повељи за св. Протосинђела који је издао цар Душан 1348. године наводи који сва села у Горњем Пилоту-Скадар која су дата овој цркви. У Горњем Пилоту помињу се следећа села: Шикља је данашње село Шикај, које се налази на лијевој обали Дрима, јужно од Св. Спаса, али су њени посједи прелазили и на десну обалу Дрима, што се са њених међа види „како се Суха река улива у Дрим и преко Дрима“; заселак Кривамада, данас је село Криемади, које се налази југоисточно од села Шикље и простире се са обије стране ријеке Дрима, што се види са разграничења Круимаде „у Дрим преко Дрима на Светог Николу“; село Сакато је данашњи Сакат, југозападно од Св. Спаса такође сјеверозападно од села Шикље простирало се на десној обали Дрима и граничило са Шикљем. Заселак Крсти био би данашња Гошка источно од Саката, чији су се посједи налазили само на лијевој страни Дрима. Међу међама које се помињу у међама наведених села су: ријека Крупа, а данас би то била река Крума, а не Гошка, по распореду локалитета и њиховом распореду на терену. Ријека Сирик је данашње Серицес, која је лијева притока Дрима. Можда би планина Крново данас била Качнор (Куноре). Коштањани би били данашњи Костури, који се налазе на десној обали Дрима, наспрам засеока Крсти, односно Госке у срезу Скадарском . Све три обрађене повеље писане су на народном старосрпском језику ,што недвосмислено показује да су на овим просторима од 6.до 15 .вијека живјели искључиво Срби .
