Пише: Дејан Бешовић

 Сукоби са Османлијама настављени су током 1630. године и кулминирали су 1637-38. када ће племе одбити војску од 12.000 (према неким изворима 30.000) којом је командовао Вуци-паша из Босанског вилајета .

Према писању албанског бискупа Франга Бардија из 1638. године, племе „Клименти се веома обогатило нападајући и крађом робе хришћанских трговаца у Скадру , Босни и Србији, убијајући оне који су им пружали отпор“. Након што су трговци отпутовали у Цариград, а представници локалног становништва Новог Пазара и сјеверног Косова упутили петицију, да се жале на Клементске рације и траже заштиту, [ 28 ] [ 29 ] султан је наредио Вучо паши, паши од Босне, да предводи османску експедицију против Клименста године ,мјесеца септембра 1638 .

Према Бардију, након што је „племе упало у засједу у планинама и претрпјевши тешке губитке, османске снаге су се вратиле у Босну. “ Роберт Елси назива Бардијев извештај „глорификованим текстом о племену Клименти“.  Легенда о Нори -Елеонори од Климената оживјеће током ових епских борби.

Према француских историчарима Ернесту Лавису и Франсоа Ленорманту , 1638. године султан Мурад Четврти  је затражио од Дуђе-паше, гувернера Босне, да у срцу зиме предводи казнену експедицију против Климентског народа. „Племе ослабљено глађу и без муниције, поставило је очајничку одбрану, котрљајући огромне блокове стијена са врхова планина на турску војску. Смрћу њиховог кнеза Вокодуда, убијеног у борби, и неколико дана после војводе Хоташа, кога је сам паша изненадио пењањем на неприступачан врх са дерезама, лишио је Клименте њихових најбољих поглавица и одредио њихову покорност, а остале вође Климентске , Османлије су обезглавиле и њихове главе послате султану“ записаће Ернест Лавис

У Критском рату Клименти  су имали  тактичку улогу између Османлија и Млечана. Године 1664, Евлија Челебија је поменуо Клименте  међу „невјерним ратницима, које је видио како управљају венецијанским бродовима у сплитској луци Клименти су обећали подршку било којој страни која ће испунити њихове захтјеве.Тако на примјер  1666. године,  неки од Климентских првака  су подржавали Османлије под условом да буду ослобођени плаћања данка на пет година. Неки од њих су прешли и на ислам .

Године 1651. помогли су војсци Али-паше Ченгића која је напала Котор ; војска је упала и разорила многе манастире у региону.  Године 1658. седам племена Кучи , Васојевићи , Братоножићи , Пипери , Клименти , Хоти и Груда су се удружили са Млетачком Републиком , успоставивши такозвани већ споменути „Седмоструки барјак“ или „алај-барјак“, против Османлија.Клименти се појављују у извештају из 1671. који је написао апостолски посјетилац Стефано Гаспари. Према извјештају, Клименти  су 20 година раније, 1651. године, саградили цркву посвећену Светом Клименту Охридском у насељу Спеја ди Клименти (Ишпаја), коју је користила цијела племенска заједница за присуствовање литургији и примању светог причешћа . Гаспари такође извјештава да су Клименти  били првенствено концентрисани у следећим селима: Моричи (Мурићи) са шест домаћинстава и 40 становника; Ђеновићи (Ђоновић ) са седам домаћинстава и 60 становника; Лесовић (Лешовић) са 15 домаћинстава и 120 становника; Мелоси(Милошићи )  са 7 домаћинстава и 40 становника; Вучелић (Вукел) са 32 домаћинства и 200 становника; Ровести са шест домаћинстава и 30 становника; Зека са седам домаћинстава и 40 становника; Сеоца (Селце) са 28 домаћинстава и 250 становника; и села Рабијена и Раденина која су заједно имала 60 домаћинстава и 400 становника. Међутим, у извјештају се  наводи да су Клименти дошли да заузму и апсорбују висораван Никси (Никч) и Ројочи , која је заједно имала 112 домаћинстава и 660 становника, након низа упада и напада на локално становништво“ . Гаспари ће записати и следеће : стигли смо у село Триси (Треш )  Овдје нема цркве. Некада је постојала једна посвећена Светом Димитрију и свештеник служи литургију  на отвореном на мјесту гдје је некада стајала црква. Ту је мисница и преклопна штула, сребрни путир и патена. Постоји мисал и књига обреда које је обезбиједила Света конгрегација. Поменуте драгоцјености чувају парохијски свештеник дон Паоло Лалеми, који је мисионарски свештеник са годишњим стипендијом од 25 скудија . Некадашња црква Светог Димитрија има седам ораница у планинама, али су каменита и неплодна и дају један моцо(вагон) пшенице. Нема винограда. Ово село има 26 домова и 240 душа. Они који се причешћују, којих је око 120, дају свештенику једну четвртину минуда .Настављајући из села Богдани , стигли смо у село Зоимени или Зејмен како га зову жоитељи . Овдје се налази црква посвећена Светом Владици Николају Мирликијског . У добром је материјалном стању и зидана је од камена. Црква има два сребрна путира са патенама. Ту је и други путир од калаја са позлаћеном патеном. Има црвени палијум од грубог платна који је обезбиједила Света конгрегација. Ту је нова полувунена мисница разних боја са прекривеном штулом и манипулом, као и позлаћеним сребрним крстом. Дон Зане Укаши, такође познат као отац Трампши, брине о светим одеждама. Црква има 30 добро обрађених њива које свештеник даје у закуп локалним Климентима . У зависности од сезоне, производе између 20 и 26 мозе (котара)  зрна пшенице и минудија . Има виноград од 31 ред који производи 80, а понекад и 100 буради вина. Има 30 стабала маслина и 30 кошница. Био је мисионарски свештеник у периоду од три године. Ово село има 50 домова и 400 душа. Дају свештенику двије четвртине пшенице и две проса по домаћинству. Цркви су потребни мисал и киборијум.Квалитете Дон Ђованија Укашија, познатог и као Треши .Он нема никакву ману осим што одбија да поучава хришћанску доктрину своје парохијане. Похлепан је за новцем.По некада служи литургију на латинском -по Западном обреду а по некада на старословенском по Источном обреду .Квалитет епископа Климентског  Алескија- Ђорђе  Владањића

Овај владика  умјесто да буде покоран Турцима, грубо се према њима односи и умало није био приморан да бјежи, на штету своје пастве. Он ужива у предностима 30 поља која припадају катедрали Светог Николе Алесијског, сада претвореној у џамију. Са епископом скадарским  није у добрим односима, као ни овај са њим због своје тврдоглавости. За ипођакона и ђакона рукоположио је  Николаја Владањића, а за презвитера је рукоположио свештеника из Дурака који је потчињен епископу Скадра, без његових димисориа . Када је епископ  Скадра суспендовао свог потчињеног, свештеника Антонија Владањића, јер се на турски начин оженио конкубином коју је држао, односно добио је дозволу да је задржи у замјену за плаћање, […] како стоји у упозорењу које му је издато 5. априла 1660. и то је главни разлог њиховог недостатка добрих односа.И не само то . Епископ Алексеј Владањић воли да попије а онда иде кроз Климентско племе и гласно на српском језику псује и негодује .Неколико пута псовао је и Римског Папу ,што смо ми чули и забиљежили „

 Године 1685. Сулејман, санџак-бег Скадра , уништио је чете Баје Пивљанина које су подржавале Венецију у бици на Вртијељци . За Сулејмана је речено да су помагали Брђани  укључујући Кељменди , који су били у завади са појединим црногорским племенима.  Клименти су као и остала племена тога доба  живјели од пљачке. Од напада исламизовани  Климената  највише су страдали Плав , Гусиње и православно становништво у тим крајевима.  Климемти  су такође извршили препад на област Пећ , и ту су били толико моћни да су им нека села и мали градови плаћали данак. У марту 1688. Сулејман је напао племе Кучи ; Кучи су уз помоћ Климената и Пипера два пута уништили Сулејманову војску, заузели Медун и добили у руке велике количине наоружања и опреме. Године 1692. Сулејман је побиједио Црногорце на Цетињу, још једном уз помоћ Брђана,записаће Ватикански прелат у Скадру Јован Книњанин Вуковић 887-77/1692 po.442 .Трагајући за изворним документима о нападу Сулејман паше на Цетиње ,дошли смо до сасвим другачијег изворног  документа који је написао Леонардо Ирини секретар Ватиканске курије у којем се каже : 

Недвосмислено доказујемо да је унијата Јован  Книњанин Вуковић ,ђакон грко-католичког Епископа далматинског Бенедикта Краљевића хтио да својим ,готово јавним писмом ,унесе раздор између Црне Горе и Брђанских племена . Године 1689. осиромашени  Клименти  су се добровољно пријавили у Царску војску Светог римског царства током похода на Косово.У почетку су служили Сулејману, али су након преговора са једним венецијанским званичником конкретно Марком Половетијем  напустили османске редове.  Октобра 1689. Патријарх Арсеније Трећи  Чарнојевић се удружио са Хабзбурговцима и стекао титулу војводе . У новембру се састао са Силвиом Пиколоминијем и ставио под своја окриља велику војску Срба, међу којима и Клименско племе . Ноел Малколм, међутим, уопште не подржава ову изјаву и овај историјски извор , јер је пронашао изворе који потврђују да се Арсеније Трећи Чарнојевић није састао са генералом Пиколоминијем на Косову, већ се умјесто њега састао са Надбискупом Петром  Богданом ,који је био Србин у Римској Курији  „пошто је био тамо у име Климентске  војске Патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић тада је од Хабзбурговаца  добио титулу  Патријарх Срба ,Климената и поморских земаља “ . Ипак, Ноел Малколм даље расправља о томе и долази до закључка да су Клименти били и размештени и на Косову , међутим Клименти  су се борили код Бијелог Поља када су се аустријске трупе враћале на сјевер и спајале своје трупе са Хабзбурговцима, да би извршиле напад на Османлије које су у том реону биле у најслабијем стању“ .закључиће Малколм .