Пише: Дејан Бешовић
Сматрамо да смо у оквиру истине, ако кажемо да је овај естаблишмент извршио у то вријеме када се хришћанство све шире прихватало на територији Скадра. Иако није сасвим сигурно, постоје неки подаци који нам омогућавају да ово разумијемо и прихватимо да се оснивање светиње догодило се у 6.вијеку и највероватније у вријеме Цара Јустинијан Првог (527-565). Једини извор који је до нас дошао посредно су апокрифи живота Јустинијана, које је написао Псевдо-Теофил.Тамо се потврђује „да се оснивање цркве св Сергија и Вакха на обали Бојане догодило у вријеме цара Јустинијана или можда под царем Јустином Првим (518-527). Исто тако, Фарлати је одавно истакао да је ред светог Бенедикта поставио многе темеље у скадарској епархији, крајем 6. вијека. Из овог произилази да су настали манастири, у који спада и скадарски манастир Светог Сергија и Вакха . Шуфлај подржава Фарлатово мишљење, оцјењујући да је култ овог пара светитеља и свјежина њихове легенде говоре да је оснивање овог манастира, из првих вјекова бенедиктинског реда. На основу писаних извора, изгледа да је ту било од краја 4. вијека у организацији епархије у Скадру. Помињу се имена многих епископа Скадра као учесници у актима црквених сабора или у преписци папа и тако даље епископи, у временском интервалу од краја 4. вијека до почетка 7 .вијека .консолидацији хришћанства у Скадру и у географском басену чињеница да је у савјету глаиз Цариграда 553. г. Епископ скадарски толико упечатљиво Фока (Фока Сталијенски епископ провинције Превалентије) представљао је не само скадарску цркву као сједиште епископске провинције Превалитане , али цијела архиепископија Јустинијане Прима , од успостављења цара Јустинијана (са даривањима 19. новембра до 14. априла 535). За наш проблем истраживања, занимљиво је примијетити да смо обрадили Цариградски сабор гдје је учествовао и Аврам–епископ Сергиопољски -Скадар , Фока из Скадра стао је на страну цара Јустинијана.
Ово указује на везу и његову блискост са царем. Као што смо горе поменули, овај период 6. вијека био је вријеме максималног процвата култа Светог Сергија и Вакха, ходочашћа у њихово свето место и распрострањеност њиховог култа како на Истоку тако и у Запад. И сам цар Јустинијан и његова жена Теодора су већ изразили посебно поклоњење Светом Сергију, приносећи у његовој светој Ресафи веома раскошно украшен крст.У самој престоници Цариграду, у ово вријеме већ је био установљен мученик са мошти Св Сергија , што је епископ могао да види својим очима и о чему свједочи Скадранин Фока поводом његовог учешћа на 5 . Васељенском сабору 553. године . обзиром на то да је у првим вјековима хришћанства сваки светац постигао своје признање од верујућег народа, увијек уз посредовање локалног епископа .
Стога ,могли бисмо поставити хипотезу да је епископ скадарски Фока можда постао конкретан иницијатор оснивања манастира Светих Сергија и Вакха на обали Бојане . Далматински Српски војници су у народу ширили култ двојице мученика нове- хришћанске религије. Њихов епископ је даље конкретизовао ово богослужење иницијативом о оснивање манастира у њихову част. Овде можемо поменути налазе у околним селима као што су Труш, Деригнат , Грамш, Сука Дајч , Белај и Пентар. У овој густо насељеној средини могуће је размишљати о постојању светог или спомен мјеста, који је послужио као језгро за оснивање манастира Светог Сергија и Вакха. Са тог мјеста, на лијевој обали ријеке Бојане, прво што упада у очи је Скадарски замак. Смјештен на стрмом стјеновитом брду, поседује цјелину и природни пејзаж око њега. Овај завидан положај и славна историја овај замак је утицао на становнике Скадра и околине, већ у у 6. вијеку јављају се христијанизовани становници . Он личи на срушени замак Ресафа у Сирији, често успјешно заштићен чудима Светог Сергија, ктитори манастира у Ширђу сигурно нису” крстили” и Скадарски замак са именом “Розафа” већ су то учинили приштински националисти тек крајем 20 вијека . Сама употреба имена “Розафа”,није коришћена у жаргону локалног становништва и то за наш рад изгледа значајно. Очигледно је ово позајмљено име одувијек било само симболично а користи се прије у писаном језику високих или интелектуалних сфера становништва.Трагали смо та објашњењем и чињеницама да је ово име мијењамо и нисмо нашли ни један релевантни историјски извор и податак да је ово име “Росафа ” ушло у широку употребу у народном језику, као што је име Светог Сергија.Он се није потчинио законитостима фонетског развоја албанског језика. Проучавајући историју непознатих година и догађаја раног средњег вијека трагали смо за генезом управо овог имена Розафа . То је вјероватно разлог који Марин Барлети налази у својим списима његовог времена легенда о Рози и његовој сестри Фа. “Специфичност употребе само у писаном језику и у уским круговима Розафа је и касније задржала име “тврди Марин Барлети . Ова чињеница је такође запела за око истраживачима , који су писали о замку Скадра. Почетком 19 .вијека Теодор Ипени–тадашњи аустроугарски конзул у Скадру је написао: „Барлети. Милер, Хан, Хекард овом брду дају име Розафа, док народ Скадара не зна ово име нити је брду дао друго име замака осим Војислава ” Касније је неуморни трагач г. Хамди Бушати, у дјелу које је испуњено вриједним подацима о историји Скадра, примијетио да је : Скадрани углавном не познају тврђаву по имену Розафа. Чак и висоравни Наши се већ 400 година зове Скадарски замак другачије ,никако никаква Роза и Фа “-закључиће Бушати Чак и у наше дане, може се примијетити да је, “упркос широкој употреби, замак није пронашао у нашим животима име Розафа и ако је наметнуто и је остало као такво, симболично, име слова, поезије, и рекламирања, чак и као име људи, али никада није успјело да заузме прво мјесто у употреби говорног језика, и да замијени стари назив Скадарски замак Војислава ” -тврди Академик Милош Благојевић . Можда би и у овој секундарној употреби имена Розафа требало видјети његово поримекло, као позајмљено име, донијето из тог светог места Сирије Ресафа. Локално становништво из околина Скадра прихватила је и поклонила своје хришћанске светиње, али на неки начин интуитивно, никада није дало предност у употреби имену Розафа у односу на име е стари Скадарски замак. Не претварајући се да је обрађени проблем ријешен у свим детаљима, мислимо да смо овим биљешкама и нашим запажањима додали нешто ново што то иде у прилог мишљење “да је обожавање источносиријских мученика светих Сергија и Вакха, као и назив „Розафа“ потиче из тог периода када је православна вјера у Албанији била потпуно прихваћена .” Ова нова вјера-Хришћанство дала је специфичну боју трансформативном процесу из античког урбанизма у средњовековни урбанизам” како је примијетио истраживач Академик Никола Вулић -Врачанин.
Академик Вулић ће записати да су “сви покушаји преправљања историје Враке и Скадра као и измјена топонамастике као и покушаји мијењања имена како личних ,тако и имена мјеста ,градова и тврђава осуђени на неуспјех ” .О овој теми ред је да се позабаве и Балканолошки институт САНУ као и научници који ће детаљно описати све прикупљене налазе о Скадарској тврђави.
