Пише: Иван Милошевић

Велесиле и силе земаљске окренуле се против Срба! Хоће да ријеше коначну формулу бесмртности и да убризгају спасоносни серум вјечности и у то их спречава само једна ствар – Срби! Не дају Срби да свијет буде вјечан, да овоземаљске силе и велесиле коначно и једном за свагда загосподаре планетом и остваре вишемиленијумски сан – да гузица богатих и моћних буде још богатија и моћнија!

Уистину, јесу ли Срби криви за Сребреницу, Аушвиц, Јасеновац, Јастребарско, Кристалну и вјештичју ноћ и остале сатанске и оне друге скупове? Јесу, изгледа да јесу, јесу Срби стали на пут том вељеглобалистичком и планетарноамеричком програму владања свијетом по јединственој потрошачкој формули – јеси само онолико колико имаш материјалног богаства и без њега си нико и ништа и нема ни човјек, а ни Бог, за шта да те ухвати! И не знам зашто се толико одупиремо тој самоочигледној истини – Срби си криви што су живи, што дишу и пишу и сами себе симпатишу! 

И одједном ми је пукло пред очима, јутрос сам открио оно што сам знао и прије 40 година, али као да ми је тек јутрос синуло! „Друже Тито, пошаљи Јованку“ јутрос је освануло на умјетничком додатку „Вијести“ и кристално јасно као дан открило гдје се крије српска енигма над енигмама, српска погибија над погибијама, српско унуштење над уништењима, српско посрнуће равно голготи хришћанства распетог на крсту због истине да је Господ васкрсао и својим васкрсеем спасио све рођене и нерођене! 

„Друже Тито, пошаљи Јованку“ уз слику Броза загледаног у странице вјечне књиге нестајања и идеолошког пропадања јединствено је и самочигледно објашњење зашто се све ово Србима догађа. Броз који шаље по Јованку и који црногорског писца хвали јер је партизан и велича га због тога што је партизан одговор је на вјечну упитаност Срба над Србима и њихов проклет или благословен, али мучан и трновит и на моменте величанствен живот на планети. Броз који шаље по Јованку као да је путоказ српског посрнућа који траје, траје и траје и трајаће све док коначно не стигне Јованка и опали шамарчину Брозу и каже му у лице да се носи у три лијепе материне. Јованка у овом случају као да је персонификација Срба и Српства, њихова ударна снага и метафизички замах и излазак из овог свијета вјечног понављања у коме су увијек изнова и изнова и заувијек за све криви Срби! 

Хоће ли „Вијести“ и њихови комунистички новинарски комесари и Брозови пионири у поодмаклим годинама објавити вијест да је Јованка стигла и да је опалила шамарчину Брозу и послага га у три лијепе материне? Можда и хоће када на врби роди грожђе, а до тада Србима не преостаје ништа друго него да се препусте судбини и да прогутају и забораве Јасеновац, Гулаг, Аушвиц, Јастребарско, Кочевски рог, Похорје и Словенију и на своја плећа преузму све злочине и невино просуту крв на овој планети! И нека трпе и нека цвиле и нека гласају да се понове злочини који су други над њима починили и нека их буде све више и више, све док Срба буде све мање. И све тако док коначно не дође Јованка и док коначно не опали шамарчину Брозу и пошаље га у три лијепе материне!

ПС. Текст у „Вијестима“ нијесам читао. Бринем о менталној хигијени!