БИХ личи на воз који пичи према провалији. Возом управљају, на смјену, Бошњаци у бијесној намјери да стигну и уклоне Милорада Додика како би створилу мултиетничку државу Бошњака. Није важно што возачи и путници нису до сада доказали државотворност, увијек њима управља неко споља. Директно или на даљински. Сада директно….
Шмит је осудио Додика на годину дана затвора јер га није слушао као што га слушају Бошњаци. Kакав зајеб. Бошњаци су се два пута зајебали због удруге са Њемцима, ево их опет. Због чега им не успјева да створе мултиетничко друштво већ 25 година? Зато што већина лаже да им је стало до Срба и Хрвата.
Има један разговор који ствара увид у менталитет из којег је замисливо да можеш осудити свог земљака захваљујући Шваби. (Босна и Херцеговина, кажу, земља Бошњака, Срба и Хрвата). Разговор је вођен са једним височким старцем, пред рат деведесетих.
„Богати Kуста, шта оно би твоја жена“?
„Српкиња, Хрватица има и словеначке крви…“
„Добро, небитно које је вјере, важно је да буде Муслиманка!“
Ето тако је било и остало. Бошњачко грађанско друштво је по налогу високог представника чији лик подсјећа на бабу која са марамом на глави лети на метли, вјештичари по босанским гудурама и плаши Додика. Kада се врати кући тјера од себе Бошњаке мужјаке који га чувају, онда се претвара у кухињски креденац на којег ме неодољиво подсјећа.
извор; искра (Емир Кустрица)
