Друштво за историјска истраживања Црне Горе, Партија пензионера и инвалида Црне Горе -ПИР, Грађани слободарског Вранеша, упућују срдачне четитке г-дину Андрији Мандићу, предсједнику црногорског парламента,на сјајној државничкој бесједи,  г-дину Милојку Спајићу, предсјенику Владе Црне Горе, предсједнику ДНП-а г-дину Милану Кнежевићу и посланицима  црногорског парламентау који су гласали за Резолуцију о Јсасновцу, Дахауу и Матхаузену. Права ствар и ако са великим закашњењем.

Овакву резолуцију је требала да усвоји скуптрина Демократске народне републике Југославије, односно   Скупштина СФРЈ.

-Међутим, знано је , док је Тито био жив, о геноциду у Јесеновцу се није смјело ни шапутати а камоли ставити у скуштинску процедуру. Титу се и „коса на глави дизала на саму помисао о Јасеновцу“ и то мјесто никад није посјетио. У Другом свјетском рату, комунистичко-партизанске снаге, су имале блиску сарадњу и зајеедничке борбене активности са усташама, домобранима  и НДХ -а државом и Њемачким формацијама, у борби против српских четничких формација. Тито и комунисти су заоболазили Јасеновац у великом луку, и ако је он био под надзором партизанских хрватских снага.

Сву документацију о Јсеновцу , Тито је по сазнању амбасадора СФРЈ у Италији, г-дина Јовића, 1975.године предао Ватикану. Усташе су спаљивале документацију у Јасеновцу 1943. и 1945.године. Хрвати су уништили такође грађу о Јесеновцу, приказивали су концлогор Јасеновац као радни логор, гдје је боравило десетак хиљада логораша.  Концлогори Јасеновца се простиру од острва Пага у Јадрану до малог мјеста на Сави Јасеновца.

Концентрациони логор Јасеновац је најзлогасније мучилиште Срба, Јевреја и Рома у нацистичкој Европи, чијим се монструозним злочинима и канцелар Хитлер згражавао, и ако је логора било и у Њемачкој. Зато ће Хитлер наредити генералу Химлеру, да поради на растурању државне творевине Независне Државе Хрватске, што ће он покушати да уради преко генерала Александера Лера, главнокомандујућег на Балкану. И Муослини се згражавао над злим и страшним усташким терором, нечувеним у свијету.

То што се хрватски политичари јогуне због Јасеновачких логора смрти, гдје је страдало 730.000 Срба ( убијено их је много више), 80.000 Рома, 23.000 Јевреја, треба да забрине њих саме и савремену антифашистичку Европу.  Из Њемачке и Аустрије нема приговора, док Роми и Јевреји широм планете подржавају и честитају Скупштини Црне Горе и мудром и храбром Андрији Мандићу, на бриљнтном вођењу сједница Парламента.

Зар се смије заборавити у савременој Европи којој тежимо, да је у Јасеновсчким канцлогорима, постојао и својеврсни логор за дјецу, гдје је убијено 110.000  дјеце, од одојчади до 12 година. У тај број се не рачунају дјеца убијена у мајчиној утроби . Тако су Србску дјецу  бебе, набијали на бајонет и  коље, шиљате летве од плота , сјекли ножевима званим србосјек, брадвама, сјекирама, спаљивали жртве у кућама и крематоријуму на Градишци код Јасеновца, кувани у котловима за справљање сапуна .Страшно зар не..

Усташка држава је прописала око 40 врста мучења и убијања, од металних предмета, чупања ноктију на рукама и ногама, ослепљивљњем логораша забијајући им игле у очи, месо кидали па затим ране солили. Људе су живе драли, одсијецали уши, носеве, језике сјекли сјекачима за жицу, шила забијали у срце.  Ћерке су силовали пред очима мајки, синове мучили пред очима очева.  Посуде очију српске дјеце су „укашавале“ сто поглавника.  Затвореници су везани у ланцима, у врећама, бацани у ријеке, бунаре, провалије,  пећине , гушени цијанкалијумом , тровани каустичном содом , сатирани глађу, жеђу , хладноћом ,  жртве су убијали кољем, маљевима, чекићима…. Зар се смије заборавти Вукашин Мандрапа из Клепаца, и његове тихе ријечи упућене усташи који га коље, Филу Филигановићу, који је  тог дана заклао преко 1.000 жртава,  никако да стигне усташу кољача Пера Брзицу са 1.350 закланих :“Ради ти дијете, свој посао“.

Хрвати очито желе да се о овом злочину-геноциду ћути, да нико не говори, да се нигдје о њему не пише.

Јасеновац  је наша трагедија, наша вјечна туга, наш бол и непребол, наше тешко и болно сјећање . Јасеноац мора бити поука и порука и опомена свим будућим генерацијама које стасавају , да се овакво зло никада више не понови. Да  није било ове црнногорске резолуције, геноцид у јасеновачким конц логорима би се заборавио. Имамо ли на то право.Имали ли антифашистичка Европа право на то.

ДРУШТВО ЗА ИСТОРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА

Милош Војиновић, предсједник

ПАРТИЈА ПЕНЗИОНЕРА И ИНВАЛИДА-ПИР

Момо Јоксимовић, предсједник