Пише: Тихомир Бурзановић
Полагање вијенца делегације Грађанског покрета УРА на спомен-обиљежје у Долима није био само чин поштовања према невиним жртвама једног од најстрашнијих злочина у Црној Гори током Другог свјетског рата. То је био политички и цивилизацијски гест који заслужује пажњу далеко већу од једнодневне вијести. У времену када се прошлост често користи као средство нових подјела, овај чин је показао да сјећање може бити темељ помирења, а не нових сукоба.
Дола су мјесто националне туге. На том мјесту су 7. јуна 1943. године угашени животи стотина невиних људи, међу њима и великог броја дјеце. То није страдање једног народа, једне партије или једне идеологије. То је трагедија Црне Горе. Управо зато је важно када једна грађанска политичка странка покаже да разумије значај културе сјећања и потребу да се невине жртве поштују без политичких калкулација.
Посебну тежину овом догађају даје чињеница да је УРА странка која се профилисала као грађанска, мултиетничка и европска политичка организација, на чијем челу се налази политичар албанске националности Дритан Абазовић. У томе се крије и највећа вриједност овог чина. Он показује да култура сјећања у модерној Црној Гори не смије бити затворена у националне или идеолошке оквире, већ мора постати заједничко мјесто окупљања свих који поштују жртве и осуђују злочине.
Деценијама су поједина страдања била више или мање присутна у јавности, често зависно од политичких околности и доминантних наратива. Због тога је важно када једна грађанска партија препознаје потребу да се ода почаст српским, црногорским и свим другим цивилним жртвама ратних злочина без обзира на њихову националну или вјерску припадност. То је приступ који јача повјерење међу народима и грађанима Црне Горе.
Овај потез УРЕ има и шири политички значај. Он показује да се грађански концепт државе не гради игнорисањем националних осјећања и историјског памћења, већ њиховим уважавањем. Истинска грађанска политика није брисање идентитета, већ стварање простора у којем сваки идентитет има право на поштовање и достојанство. Управо зато одлазак у Дола није само израз пијетета према жртвама него и порука да модерна Црна Гора може бити заједница различитих народа који заједно чувају успомену на своје страдалнике.
У времену када су политичке сцене региона оптерећене подјелама и историјским ревизионизмом, свако јасно антифашистичко опредјељење има додатну тежину. УРА је у Долима послала управо такву поруку. Не поруку усмјерену против било кога, већ поруку у корист људског достојанства, истине и сјећања.
Зато овај догађај заслужује да буде препознат као нова страница у политичкој стварности Црне Горе. Не зато што је нека партија добила политички поен, већ зато што је показано да је могуће градити културу памћења која не дијели, већ спаја. Културу у којој су жртве важније од идеологија, а људска трагедија већа од дневне политике.
Црној Гори је потребно више оваквих гестова. Потребно јој је више политичара који ће разумјети да поштовање жртава није питање националне припадности, већ моралне одговорности. Потребно јој је више сусрета на мјестима страдања, а мање ровова у јавном простору.
Због тога данас треба поздравити поступак делегације УРЕ. Треба поздравити спремност да се покаже поштовање према невино страдалима у Пиви и да се пошаље порука да заборав није опција.
Хвала УРА. Хвала Дритане.
Не због политике, већ због људскости. Не због партије, већ због жртава. И због наде да Црна Гора коначно сазријева у друштво које памти све своје мртве и поштује сваку невину жртву једнако.
