Стручњак за Холокауст, директор Центра “Симон Визентал” Ефраим Зуроф рекао је да резолуцију о Сребреници, о којој би требало да се гласа у Генералној скупштини УН, не треба подржати јер би, како је навео, означавање Сребренице као геноцида додатно ослабило сам значај тог појма који служи као важно упозорење човечанству о опасностима ратова и сукоба.
Зуроф је у ауторском тексту за Тајмс оф Израел истакао да није сваки ратни злочин геноцид, додајући да су, поред осталог, Срби у Сребреници поштедели све жене и децу.
–Да су Срби имали намеру да почине геноцид, побили би све босанске муслимане окупљене у Сребреници, рекао је Зуроф.
Он се осврнуо на текст бившег генералног саветника Светског јеврејског конгреса Менахема Розензафта од 24. априла ове године објављен у Тајмс оф Израел, у којем он већ у уводном пасусу инсистира да Генерална скупштина УН мора да призна масакр 8.000 муслиманских мушкараца у Сребреници у јулу 1995. као случај геноцида, указујући да Розензафт заправо открива главне недостатке у својој жалби.
–Да би подржао свој случај, Розензафт, бивши генерални саветник Светског јеврејског конгреса, тврди да, пошто жели да верује да је Хамасов покољ најмање 1.200 израелских грађана и становника 7. октобра био ‘чин геноцида’, имамо апсолутну обавезу признавања и обележавања геноцида и других злочина против човечности, каже Зуроф.
Он је додао да се, иако се лако може поистоветити са иницијативама за обележавање правих случајева геноцида, ни смртоносни упад Хамаса 7. октобра на југ Израела, ни убиства почињена у Сребреници не могу квалификовати као случајеви геноцида.
–Свака од ових трагедија је још једна јединствена кратка епизода у војним сукобима, који су трајали много дуже, а који у случају Газе трају до данас. То је један од главних разлога зашто професор Јехуда Бауер, доајен историчара Холокауста, годинама инсистира да се оно што се догодило у Сребреници не квалификује као геноцид, указује Зуроф.
Он је појаснио да би, ако би се овакви и слични догађаји класификовали као геноцид, појам био потпуно испражњен од своје тренутне тежине и значаја и изгубио би било какав утицај који има до данас.
-Тако би се, на пример, 11. септембар могао да се назове геноцидом, као и јапански напад на Перл Харбур или у том случају бомбардовање Хирошиме и Нагасакија или Дрездена и Хамбурга у Другом светском рату, као и стотине других трагичних инцидената, истакао је Зуроф и додао да “резолуција за коју треба да се гласа у ГС УН дефинитивно не би требало да буде подржана”.
