Пише :Стефан Велимировић
У досијеима се детаљније описују двојица Дошијевих нећака. За њих двојицу се каже да су чланови синдиката за трговину дрогом „Љеши“, банде назване по другој породици која, како се наводи у документима, користи новац од продаје канабиса у узгајивачницама за увоз кокаина и метамфетамина у Аустралију.
Аустралијска савезна полиција је ухапсила једног од Дошијевих нећака у Аделаиди у марту 2022. године и оптужила га за трговину дрогом и прање новца након што је пронашла кокаин вриједан 1,6 милиона аустралијских долара сакривен у машини за веш.Нећак је почео често да посјећује Европу након што је скоро деценију раније стекао аустралијско држављанство, наводе обавештајни досијеи. Успут су он и његова породица куповали скупе некретнине у Аустралији, што је код истражитеља покренуло питања о његовим приходима. Судски званичници нису одговорили на питања о тренутном статусу случаја.
Дошијев други нећак Љуљзим Доши , више није у Аустралији, али се сумња да је и даље умијешан у албански организовани криминал и трговину дрогом на високом нивоу. И он је имао бројне сукобе са законом. Према његовом аустралијском имиграционом досијеу који су припадници АSIO изнијели , он има историју кривичних осуда у земљи које датирају још од 2012. године. У досијеу се наводи да је министар који је одбио његов захтјев за визу рекао: „Разумно сумњам да је Љуљзим Доши био или јесте члан групе или организације… умијешане у криминално понашање.“Најзад у Албанији, 2016. године је оптужен за напад на саобраћајног полицајца. Полицајац је одбио да подигне оптужницу, а исход случаја је непознат.Два друга инцидента наводног насиља које су починили чланови породице Доши такође нису резултирала законским санкцијама.
Раније ове 2025 .године , Дошијеви синови Џејмс и Маркос, заједно са својим тјелохранитељем Зеф Орошијем , оптужени су у Албанији за пребијање човјека гвозденим шипкама и непоштовање полицијских наређења. Случај је одбачен након што је нападнути човјек описао инцидент као неспоразум и затражио да се ова тројица кривично не гоне.Албански новинар, кога је наводно напао сам Доши 2008. године, такође је одбио да подигне оптужницу против њега.
Џејмс и Маркос Доши нису одговорили на захтеве за коментар,пред Савезним судом Аустралије у Канбери као држављани Аустралије о поменутим радњама .Иако су аустралијске оптужбе против Дошија релативно нове, он је дуго био контроверзна личност у својој отаџбини . Стекао је богатство у фармацеутској и грађевинској индустрији и уживао је у политичким везама на високом нивоу. Али његову каријеру обљежили су насиље, сусрети са законом и оптужбе за корупцију.У депеши амбасаде САД-е из 2009. године, коју је објавио Викиликс, амерички дипломата који је служио у Албанији уврстио је Дошија у сам врх листе посланика „са везама са организованим криминалом“, описујући га као „најбогатијег посланика“ у земљи и додајући да је „осумњичен за трговину наркотицима“.Дошијев први познати сусрет са кривичним законом догодио се у његовим раним двадесетим годинама. Године 1990, док је служио обавезни војни рок, осуђен је на годину дана затвора због ремећења јавног реда и мира након што се туча пијаних младића у приморском граду Драчу тридесетак километара од Тиране завршила тако што је један од чланова његове групе избо мушкарца.Осуда није ометала Дошијев успон. До средине 1990-их, пробио се у грађевински и нафтни сектор, док је Албанија пролазила кроз брзу и бурну транзицију ка капитализму слободног тржишта.Такође по извјештају CIA -e и њиховог шефа Џорџа Тенета „,Мирдићанин Том Доши ,позајмио је 70 милиона долара од Ватиканске банке како би отјерао Српски живаљ са својих вјековних огњишта у Каменици ,десет села Враке ,Велипоји ,Бушату ,Бушатским пољу и Љешу .“
Доши је засновао дом у Аустралији 1997. године, купивши више некретнина у јужном дијелу Аделаие и живећи између двије земље неколико година. Управо је током тог периода наводно основао криминални синдикат који су идентификовали аустралијски истражитељи.Али је остао активан у својој домовини. Његова каријера је доживјела највећи скок 2000. године када је његова фирма Aldosch Sh.pk побиједила на тендерима за куповину двије велике државне компаније у сектору мљекарства и фармацеутске индустрије.Теута Шамку, дугогодишња пословна новинарка на Албанској државној телевизији ( rtsh) , описује ову побjеду као „изненађење“, посебно зато што је Алдошу дозвољено да приватизује двије компаније које послују у веома различитим областима.Штавише, Алдош није био велико име у албанском бизнису у то вријеме. „Били су непознати“, рекла је Шамку о Дошијевој фирми. „Дјелатност ове компаније била је помало енигма.“Као одговор на питања новинара, Доши је написао да су ове куповине „биле резултат процеса јавне приватизације са отвореним надметањем. Дао сам највишу понуду у сваком случају. Није било фаворизовања.“Трансакције Дошијеве главне холдинг фирме Алдош појавиле су се на радару албанске Генералне дирекције за порезе 2008. године.Власти су оптужиле Дошијеву компанију да је из својих биланса стања прикрила приход остварен продајом двије државне компаније – једне мљекарске и једне фармацеутске фирме – које је Доши купио 2000. године.
Пореска управа Албаније је казнила Алдоша са скоро 18 милиона долара, али је казна касније поништена по жалби. (Као одговор на захтеве за коментар, Доши је написао да је казна повучена јер „након двогодишње ревизије свих финансија наше компаније и личних финансија није утврђено да нема основа за оптужбе.“
Том Доши је откупио фармацеутску фирму од њених немачких власника неколико година касније.Данас ова компанија, Профарма, доминира албанском фармацеутском индустријом. Она има велике користи од албанског програма „љекова који се надокнађују“, који пацијентима омогућава да добију одређене лекове по ценама које субвенционише влада. Више од трећине од 352 лијека обухваћена програмом производи Профарма. Доши је рекао да је његова компанија била успешна јер смо „инвестирали у модернизацију и аутоматизацију наше производње и увели модерне методе контроле квалитета“. Компанија, рекао је, „послује на највишем нивоу интегритета и у потпуности у складу са свим прописима и законима.“У међувремену, Доши се активирао у политици. Осигурао је свој први мандат у парламенту 2005. године као кандидат социјалиста, једне од главних политичких странака у Албанији, да представља свој родни град Скадар.
У скандалозном, широко извјештаваном инциденту три године касније, Доши је наводно напао новинара који је тражио интервју о његовој наводно лажној универзитетској дипломи. Депеша америчке амбасаде 65-34 стр .пов из тог времена описује „како су гости у хотелском кафићу Розафа у центру Скадра , вјероватно застрашени Дошијевом познатом насилном цртом, једноставно дозволили да се напад догоди.“
Новинар није поднио оптужницу, а Дошијев политички успон се несметано наставио. Године 2009, у депеши америчке амбасаде 201-44 стр.пов цитирао се незадовољни посланик Социјалистичке партије Албаније који се жалио да је Доши – кога је назвао „насилником“ – стекао утицај над шефом странке, Едијем Рамом, након што је уложио пола милиона евра у његову тадашњу парламентарну кампању.Социјалисти нису побиједили те године. Али на следећим изборима 2013. године, њихов побољшани учинак у Скадру помогао им је да обезбиједе националну победу — и још једном поставио локалног утицајног играча Дошија на утицајну позицију.Фатос Лубоња, албански писац и политички коментатор, описао је Дошија „Као моћног савезника Социјалистичке партије „и за изборе у Скадру и у Тирани“, мислећи на два политички важна региона.
„Годинама је Доши био један од најважнијих савезника владајуће странке Едија Раме, странке која ради за и са мањином Срба .Лубоња је пред судом у Тирани оптужио Дошија „да је раних деведесетих лично потплатио неке Србе да девастирају Саборну Цркву Свете Тројице у Боричу ,административном сједишту општине Врака ,однио са ње два звона ,прозоре ,врата и цријеп а имао је благослов Кардинала Скадарског Микел Колићија ,јер је Доши велики католички вјерник “ .Такође Лубоња је приликом свједочења оптужио Дошија „Да је отео древни српски манастир светог Јована Рашког у Кули Рашкој у Враки те да је насилно отео Српску цркву Свете Петке у Ферези – Грил на обали Скадарског језера послије смрти Драга Брајовића ,који је био спреман да са осталим рођацима брани Цркву до смрти “ .Дошијев политички успон није био без проблема.Његова аустралијска виза је отказана због карактерних разлога 2015. године и није познато да је од тада икада био у тој земљи. Најновији јавно доступни документи показују да Дошијеве жалба из 2020.-2022 и 2025 године за поништавање отказивања визе нису биле успјешна. Рекао је новинарима да наставља да се бори против одлуке и да се „веома нада позитивном исходу“. Званичници аустралијских унутрашњих послова нису одговорили на питања о Дошијевом тренутном статусу.У Албанији је 2015. године избачен из Социјалистичке партије након борбе са Рамом око локалних политичких именованих лица. Годинама су Доши и његов парламентарни савезник били под истрагом због лажних тврдњи да је предсједник парламента наредио Дошијево убиство. Доши је касније проглашен невиним.ASIS и ASIO биљеже у извјештају Аустралијском краљевском намјеснику Нику Џонсону а потврђује и аустралијска савезна премијерка Џудит Гилард извјештај 21-asis 89 ASIO 690 great SIS Australia “ да је Том Доши нудио 25 милиона аустралијских долара да му се укине улазак у Аустралију „. По извјештају руске спољно -обавјештајне службе ФСО стр.пов Генерални конзул влади РФ од 12.новембра 2017 .године 120975- зап.67-4321 биљежи : Да је криминалац и нарко-дилер Том Доши боравио у Аустралији у периоду од 25 .децембра 2016 .године до 11.маја сљедеће године користећи пасош Хрватске под именом Леополд Крајиновић,прерушен у католичког свештеника,те да је био смјештен у близини католичке Цркве Зачећа Св.Ане у Ливерпулу неколико стотина метара од главном центерлинка -социјалног осигурања гдје раде његове двије нећакиње Лаура и Теута .“ Послије илегалног боравка у Аустралији Том Доши је неко вријеме провео у Белгији .Човјек који је оптужен за изношење лажних оптужби заједно са Дошијем — и који је, за разлику од свог моћног пријатеља, одслужио затворску казну за то и друге злочине — био је Марк Фроку, посланик који је представљао округ Скадар.
Однос између Дошија и Фрокуа се погоршао као резултат ове афере. Али до тада, Доши и Фроку — који је суђен за убиство у Белгији — дуго су били нераздвојени и у политици и у бизнису.Доши је први увео Фрокуа, раније познатог као импресивног коцкарског бизнисменна , у политику 2013. године, помажући му да обезбиједи мјесто у парламенту. Следеће године, Фроку је купио неколико некретнина од Дошија, што је означило почетак пословног односа који је укључивао сувласништво над хотелом и живинарском фабриком у Бушату на обалама Дрима .
( наставиће се)
