Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић на Европској конференцији предсједника парламената Савјета Европе истакао је да будућност Црне Горе, као и будућност демократске Европе, лежи у поштовању другачијег мишљења, у слободној ријечи и отвореном дијалогу. Како је казао, то су темељи мира, стабилности и напретка, а искуство Црне Горе треба да буде подсјетник колико је насиље над политичким противницима опасно.
Како је навео Мандић, окупљени данас у духу демократије и слободе, у Савјету Европе говоре о једној теми која тишти савремени свијет – о насиљу против политичара.
-Управо на примјеру моје земље, Црне Горе, можемо сагледати колико су слобода, демократија и право на другачије мишљење, драгоцјени, али и колико лако могу постати мета политичког насиља. Историја Црне Горе, нажалост, дуго није познавала слободну смјену власти на демократским изборима. Деценијама је њоме владала аутократија, и тек недавно смо освојили могућност да власт бирамо и смјењујемо на изборима, што једино и приличи савременим демократским друштвима. За такво кашњење постоји више разлога и објашњења, нагласио је Мандић.
Пад Берлинског зида, како је додао, симболичан је чин који је крајем 1989. донио слободу многим народима, али није обухватио Црну Гору.
-Код нас су комунисти само промијенили рухо и преко ноћи постали социјалисти, задржавајући све репресивне механизме претходног режима. Савез комуниста Црне Горе, до тада владајућа партија, само је промијенио име, а методи владања су остали исти. Са једном битном разликом. Наиме, у политички и привредни живот уведени су организовани криминал и корупција, чиме је дошло до опасне симбиозе криминала и државе. По томе се нисмо много разликовали од држава насталих распадом бивше Југославије, али су оне, за разлику од Црне Горе, имале воље и снаге да смјењују власт на изборима и боре се против ових пошасти, подсјетио је Мандић.
Истиче да се као дугогодишњи опозиционар, заједно са својим колегама, борио свим демократским средствима против таквог тешког стања.
–Непријатно ми је што морам истаћи да смо ја, и моје тадашње колеге из опозиције, Милан Кнежевић, Небојша Медојевић, Никола Бајчетић, Михаило Чађеновић, Дејан Вујисић… и много таквих бораца за демократију, били жртве тадашњег режима – управо због истрајне борбе за слободне изборе и поштовање воље народа. Политички прогон и насиље били су наша свакодневица. Без скидања посланичког имунитета, били смо хапшени, затварани, прогоњени и дискредитовани, а да онај који је то радио није осјећао никакву одговорност, грижу савјести или стид. Велика побједа на изборима 2020. године пружила нам је могућност да реформишемо Црну Гору, да кренемо у изградњу одговорних институција, уз досљедно поштовање Устава и закона, навео је Мандић.
Предсједник Скупштине истиче да управо сада наша земља води одлучну борбу против организованог криминала и корупције, строго водећи рачуна да та борба буде праведна, и да у потпуности искључује политички реваншизам и насиље.
–Као предсједник Скупштине Црне Горе, свој мандат сам управо ставио у службу дијалога, разумијевања и компромиса. Не замјерам опозицији када мој рад или рад министара критикује врло оштро, јер сам већину своје каријере провео у опозиционим клупама и врло добро разумијем улогу опозиције у друштву које заиста жели да буде демократско. Данас, овдје са вама, уједињени у европској тежњи ка миру и стабилности, ми шаљемо јасну поруку да насиље над политичарима и репресија над другачијим ставовима немају мјеста у савременој Европи. Оне земље које се нису суочиле са овом истином, увијек ризикују повратак у мрак и аутократију. Будућност Црне Горе, као и будућност демократске Европе, лежи у поштовању другачијег мишљења, у слободној ријечи и отвореном дијалогу. То су темељи мира, стабилности и напретка. Нека и наше искуство буде подсјетник колико је насиље над политичким противницима опасно. Важно је разумјети и поштовати људе који се за своје идеје боре демократским средствима. Неке од ваших држава давно су усвојиле те вриједности, а неке, попут Црне Горе, тек од недавно. Ми схватамо предности демократије и урадићемо све да се не вратимо у доба аутократије и тоталитарних режима, јер таква опасност увијек постоји, наводи Мандић.
