Пише: Дејан Бешовић
У поновљеном суђењу за јефтину фарсу звану „Државни удар“ сви наводни актери су ослобођени али Афера „Државни удар “ ни до данас није ријешена .Апелациони суд Црне Горе је 5. фебруара 2021. године укинуо првостепену пресуду у суђењу за „завјеру за државни удар“, јер су „учињене битне повреде кривичног поступка“.Касније су тужиоци који су водили случај оптужени за кршење закона (оптужбе нису биле везане за случај „државни удар“) и задржани су у притвору.Нови парламентарни избори само су потврдили успјех политичких снага које су раније биле дио Демократског фронта. Тако је за предсједника Скупштине Црне Горе изабран један од бивших лидера ДФ-а и оптужени Андрија Мандић.
У ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године, Скупштина Црне Горе је усвојила дискриминаторан и неуставан Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, чиме су “у Скупштини Црне Горе умрли правда и право”, како је тада оцијенио блаженопочивши Митрополит Амфилохије Радовић .Закон је усвојен гласовима владајуће коалиције ДПС-а, СД-а, Либералне партије, Бошњачке странке, Хрватске грађанске иницијативе и албанске Форце и три посланика СДП-а, који су већ тада знали да се већинска Црна Гора противи том и таквом акту, који је, и прије него је ушао у скупштинску процедуру, продубио диобе у црногорском друштву.Пред саму скупштинску расправу о овом закону, блаженопочивши Митрополит Амфилохије је у личном обраћању посланицима изразио наду да ће у овом важном тренутку они имати одговорности пред Богом и грађанима Црне Горе, као и свеукупном домаћом и европском јавношћу: Да нећете подржати тај Предлог закона који грубо дискриминише Православну митрополију црногорско-приморску и друге епархије Српске патријаршије у Црној Гори, које је прије осам вијекова основао Свети Сава, први архиепископ српски. Понављамо Вам и у овом личном обраћању оно што смо већ јавно саопштили: овако формулисан Предлог закона не заслужује да буде разматран у Скупштини Црне Горе, те Вас позивамо да својим учешћем не дајете легитимитет расправи и гласању о овом Предлогу закона или да гласате против њега, ако ипак разум не преовлада, па дође до гласања о њему“.Прије гласања Скупштина је одбила три амандмана Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори, предложених као минимум минимума ради мира и братске слоге, а у циљу смиривања друштвених тензија и предупређивања тешких посљедице доношења таквог једног правног акта. ‘Одбијањем ових амандмана, који су представљали часни излаз за све у овој нечасној работи“, како су тада оцијенили из Митрополије црногорско-приморске, црногорски режим је у суштини одбио да се о својинско-правним односима расправља пред судовима ове земље у редовним поступцима, у складу са препорукама Венецијанске комисије:.На тај начин су јасно потврђене сумње наше Цркве да се овај закон, прије и изнад свега, доноси, не да би се обезбједила слобода вјере већ да би се приступило отимачини имовине Православне цркве и тиме започела реализација циља из програма владајуће партије, који је прокламовао предсједник те партије и предсједник Црне Горе – стварању/“обнови“ нове, државне, подобне и послушне режиму “аутокефалне Црногорске Православне Цркве“.Сву одговорност за посљедице доношења оваквог закона сносе директно посланици који су гласали за његово усвајање, Влада Црне Горе, која га је предложила, и Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе, изазивајући, нарочито хапшењем опозиционих посланика и насиљем према окупљеним грађанима широм наше земље, нечувене диобе и мржњу и уводећи Црну Гору у ситуацију која никоме добра донијети не може“.Нарочиту храброст у борби за Светосавље исказала је посланица Нове Српске демократије Марина Јочић из Мартинића .За њу је та ноћ када је усвојен дискриминаторски Закон против СПЦ била нова Мартинићка битка само са другим актерима и на другом мјесту .Славом овјенчани Пиштет пренио се на Немањину обалу .
Захваљујући овом Закону , српско православни вјерници у Црној Гори дочекали један од најтужнијих Божића у новијој историји.Скупштинску расправу и доношење Закона о слободи вјероисповјести, којим се озакоњује отимање имовине Српске православне цркве у Црној Гори, пратиле су велике тензије и протести широм Црне Горе , као и блокаде саобраћајница од стране незадовољних грађана и прекомјерна употреба полицијске силе над народом.
Тог 26. децембра у јутарњим часовима Митрополит Амфилохије, схватајући тренутак нарастајућих тензија, као и потребу тадашње власти да изазове сукобе, упутио је видео поруку својом народу у којој такође позива све на мир, а Мила Ђукановића да одустане од закона топуза:Поново сам слободан да, овдје поред ћивота Светога Петра, и са његовог ћивота, позовем све црногорце , све људе који живе у Црној Гори, без обзира каквој они идеологији, партији припадали, како се национално осјећали – да их позовем на мир, на братску слогу, на љубав, јер је то једино што је у овом тренутку потребно овдје свима нама. А у исто вријеме да позовем друга Ђукановића да одустане од закона топуза, од тог безакоња које би данас требало да се изгласава у Скупштини Црне Горе. Јер, треба да има у виду да је управо то разлог онога што се данас, противно моме благослову, догађа у Црној Гори. Он је главни узрочник тога што се данас догађа у Црној Гори. Он, са својом политиком и идеологијом титоистичко-бољшевичком, изазвао је праведни гњев народа.Данас се доноси закон под блокадом читавог града, под насиљем у којем је ангажована сва полиција Црне Горе да би се под тим насиљем добио закон о слободи вјероисповијести. Надам се у Бога да ће се отријезнити они који су на власти, а и сви други, да се будућност не гради на насиљу и на безакоњу. Будућност, не само Црне Горе, него будућност Европе и свијета се гради на вјечним законима правде Божје, истине Божје, љубави Божје. И зато је ово позив данас, и онима који су на власти и свима другима, да кренемо тим путем мира, путем братске љубави и слоге. Вријеме је послије толиких невоља и несрећа које су нас пратиле да кренемо тим Божјим путем, јер једино тако можемо нешто урадити као ово покољење. И да не изгубимо из вида – на првом мјесту нека зна друг Мило Ђукановић! – да коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом! То је оно што поручује Ловћенски Тајновидац, који је истим тим духом насиља и злочина, ено, ухапшен на Ловћену, и којим је срушена његова црква. Као што нам и сад припремају закон којим се отимају цркве.За то вријеме у Подгорици вјерни народ, свештенство и монаштво, предвођени владикама тадашњим будимљанско-никшићким г. Јоаникијем и диоклијским г. Методијем, који су кренули из Саборног храма Васкрсења у Манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду, служе молебан на мосту којег су комунисти прогасили за мост Блажа Јовановића, а његово право име је Немањин мост ,близу Скупштине Црне Горе, гдје их је зауставила полиција која је од раног јутра блокирала центар Подгорице и све прилазе Скупштини. На Немањином мосту ће и дочекати изгласавање закона у ноћи између 26. и 27. децембра.Сви посланици Демократског фронта били су брутално ухапшени .Подгорица је личила на Аушвиц. На сваких десетак метара биле су постављене полицијске и војне блокаде .На самом Немањином граду у срцу Подгорице било је распоређено око 150 полицијских специјалаца који нису говорили српски језик .
Дан када је усвојен дискриминаторни Закон о слободи вјероисповијести: Митрополит Амфилохије је кратко прокоментарисао из Београда „Све пролази само Црква опстаје и остаје „.
Обраћајући се сабранима на мосту , који нису марили ни за хладноћу ни за невиђено полицијско присуство, садашњи Митрополит црногорско-приморски, а тадашњи еписокоп будимљанско-никшићки, Јоаникије Мићовић је казао да је у Скупштину дошао наказни текст Предлога закона о слободи вјероисповјести, који није у складу ни са Уставом, ни са међународним стандардима који регулишу вјерска права, те да овај скуп представља израз неслагања са тим законом којим с припрема удар на православље у Црној Гори. Он је истакао да скуп није ни политички ни страначки, већ народни гдје су свештеници и народ заједно и поручио: Наше је да устанемо против неправде, али не оружјем, нити било каквом силом, него само силом истине и правде, са позивом на братску љубав, разумјевање и слогу. Ми јесмо за закон, али не за овакав који је заправо закон о отимању црквене имовине.
У Подгорицу је поподне стигао и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и разговарао са Душком Марковићем, тадашњим предсједником Владе, и Зораном Пажином, тадашњим министром правде, како би им пренио захтјеве СПЦ у Црној Гори и затражио одлагања расправе за послије Божића.Након тога Митрополит се обратио сабраном вјерном народу на мосту Стефана Немање доносећи благослов Светога Петра Цетињског и његовог ћивота уз поруку да све пролази само Црква опстаје и остаје. Он је казао да се Црква залаже да закон о слободи вјероисповјести буде донијет сагласно Мишљењу Венецијанске комисије и кроз дијалог са Црквом и осталим вјерским заједницама: Тога истинског дијалога до сада није било, а онако како су неки дјелови Предлога закона о слободи вјероисповијести формулисани не доносе мир и спокојство у Црној Гори, него несрећу.Током скупштинске расправе широм Црне Горе у знак протеста грађани блокирају путеве. Долази до интервенције полиције, привођења и процесуирања.На мосту на Ђурђевића Тари полиција је брутално претукла групу вјерника и Епископа Методија, који је након тога био на лијечењу на ВМА у Београду.Прије изгласавања спорног закона долази до инцидента у скупштинској сали и комплетан посланички клуб Демократског фронта бива ухапшен и одведен у Центар безбједности у Подгорици.Све је снимила поменута посланица Марина Јочић.Морамо овом приликом исказати невиђену храброст и једног од вођа Српског народа Андрије Мандића који је у надахнутом говору позвао :Мила Ђукановића ,Душка Марковића ,Ранка Кровокапића и Ивана Браковима да не копају нове братске ране које још нијесу заљијељене од Другог свјетског рата .Ујутро тог хладног и мрачног 27. децембра, одмах након што је Скупштина изгласала дискриминаторни Закон о слободи вјероисповјести којим се превиђа отимање имовине Српске православне цркве у Црној Гори, владика Јоникије поручује да ће се наша борба против зла и неправде наставити: Ми смо вечерас овдје били као на покајању, као на сахрани! Сахрањена је правда и сахрањен је правни поредак Црне Горе са овако усвојеним законом, са тако лоше сроченим законом, са злом намјером и са оваквим проблемима које је донио Црној Гори. Цјелокупни штаб који је командовао операцијом „Расплет “ како је именована акција црногорских властодржаца налазио се у хотелу „Подгорица “ преко пута Немањиног града на десној обали Мораче .Људи који су ушли у Хотел Подгорица забиљежили су да је у њему био цјелокупни владајући државно -партијски врх Црне Горе ,стотине полицајаца и исто толико окорјелих криминалаца .Врховни савет одбране у Београду засиједао је готово без прекида . Министар спољних послова и први потпредсједник Владе Србије Ивица Дачић био је у непрестаном контакту са амбасадама Русије ,САД-е ,ЕУ .Остаће записане његове ријечи : Уколико власт у Црној Гори насрне на Српски народ наша дужност је да бранимо своје сународнике ,без изузетка и без обзира по коју цену “ .Предсједник Србије Александар Вучић као и председница Владе Србије Ана Брнабић били су једногласни у оцјени Дачића да „нема оклевања у одбрани Срба у Црној Гори “ ..Тадашњи Патријарх српски Иринеј позива државне власти Црне Горе, посебно припаднике Министарства унутрашњих послова, да одмах престану са бруталним терором над Српском црквом, њеним свештенством и вјерним народом: Нељудско пребијање викарног Епископа диоклијског г. Методија, свештеникâ и српских православних верника, само зато што су Срби и што су православне вере, чин је незабележен у Европи од пада фашизма и престанка бољшевичког терора.Након изгласавања Закона о слободи вјероисповијести и дешавања у Црној Гори . Службеник Центра безбједности Никшић Милоје Шћепановић након 30 година радног стажа даје отказ како би био слободан човјек и православни хришћанин: „Нисам могао да интервенишем против својих комшија и пријатеља. Отишао сам у Центар за безбједност, захвалио се и напустио Министарство унутрашњих послова“
Његов примјер у данима који су долазили слиједиће и други слободни и храбри вјерници.Поводом изгласавања дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је био уперен против светосавске Цркве,Мило Ђукановић је на скупштинској седници поновио закључке предлога закона, и додао је да је апсолутна неистина да се законом отима имовина СПЦ стечене до 1918, јер како је навео 1918. није било Српске православне цркве, пошто је она настала 1929, а да је 1919. постојала Црногорска православна црква, и да не постоји акт у коме је спорна имовина другачије наведена него као државна која је дата на употребу цркви. Тада је додао и да неће повући закон, и да закон смета „ономе ко зна да то није његово„Убрзо су широм Црне Горе започеле масовне литије у знак протеста због доношења закона,које су се временом омасовљавале, и које су касније добиле и извесну боју српских народних протеста, након што су им се прикључили и грађани Црне Горе незадовољни влашћу коалиције око ДПС-а од преко 30 година. Протести и литије су били један од кључних фактора првог пораза владајуће коалиције око ДПС-а на парламентарним изборима 30.свгуста 2020.хифине , из којих је настала Влада Здравка Кривокапића, која није измијенила спорни закон.Остаје Енигма како се освједочени комуниста наметнуо за вођу Срба у Црној Гори када је поменути био члан СКЈ ,ЛСЦГ ,Савеза реформских снага Југославије – Анте Марковић и једног од оснивача анти-српског недељника Монитор Здравко Кривокапић .По којој основи ссњ нашао на првом мјесту а четнички син Андрија Мандић вођа Срба у Црној Гори на 81. мјесту ( посљедње мјесто ) на листи за посланике Скупштине Црне Горе ?! Прије покушаја одговора по нама је битно напоменути и неколико догађаја који су претходили инфилтрацији Здравка Кривокапића у редове СПЦ и Српске политике .Дана 1. новембра 2018. године Влада Црне Горе донијела је указ о забрани преласка државне границе за пјеснике Матији Бећковићу, историчаре Чедомира Антића и Александра Раковића, као и српског политичара и правника Дејана Мировића како би се спријечило обиљежавање стогодишњице оснивања Краљевине Југославије планиаране за 1. децембар.
Дана 30. марта 2019. године урбанистички грађевински инспектор из Херцег Новог најавио је рушење крстионице на Михољској превлаци код Тивта за уторак, 2. април, јер је, како сматра, нелегално изграђена. У рјешењу инспектора Драгана Зејака, наводи се да ће крстионица, која је изграђена на постојећој понти, у делу аква простора, на локалитету познатом као Острво цвећа, бити срушена 2. априла у 9.00 часова. Митрополија црногорско-приморска добила је ово рјешење иако су се надали позитивном исходу након што су, по завршетку раније инспекцијске контроле, поднели захтев како им је и саветовано. Због рушења крстионице, која има 11 метара квадратних, вјерници су најавили окупљање ноћ уочи 2. априла. Крстионица се налази у мору и представља обнављање старе изграђене прије више од 11 вјекова у сједишту прве Зетске епископије Светог Саве, успостављене 1220. године. Ту се свакодневно врше крштења и све је више оних који у љетњем периоду желе да се крсте погружавањем у море. Због тога је и одлучено да крстионица буде обновљена и постављена на води. Непосредно испод остатака манастира налазила се манастирска стара понта која је ојачана, а на њој је подигнута крстионица, изграђена у складу са архитектуром 9. вијека и посвећена по ријечима Митрополита Амфилохија : Светом Ловћенском тајновидцу Петру Другом Петровићу Његошу. Против Зејака, чији потпис је на решењу о рушењу крстионице годину дана раније поднесена је кривична пријава због постојања основане сумње да је починио продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја. Кривичну пријаву поднели су службеници Управе полиције Министарства унутрашњих послова – Одсек за сузбијање привредног криминалитета Сектора криминалистичке полиције у Херцег Новом. Светигора јављ : Свештеник СПЦ Миајло Бацковић је поводом најаве црногорских власти да ће у уторак да сруше Крстионицу у манастиру Михољска превлака на Острву цвећа позвао вјернике да не осуђују оне који ће доћи да сруше храм, већ да се у што већем броју окупе како би „молитвом загрлили Крстионицу”. Секретар за обнову манастира на Михољској превлаци, свештеник Миајло Бацковић рекао је да Крстионица, од милоште названа „Суза Његошева”, није подигнута ни у Порто Монтенегру, хотелском комплексу или неком одмаралишту већ усред манастира Св. Архангела Михаила гдје монаси свакодневно крсте дјецу у мору”. Најављеном рушењу крстионице у манастиру Михиљска Превлака за 2. април у 9.00 часове, претходило је бројно окупљање великих полицијских снага око ове светиње већ од 4.35ч. Како јављају верници полиција је са угашеним свијетлима са мора покушала да тајно и нечујно опколе Крстионицу у којој се мноштво народа молило и учествовало на служби Божијој. Свештеник је позвао полицајце да се повуку, пођу кућама и загрле своју децу како би били поносни на очеве који нису направили безумље и послушали наређење да руше светињу. Током мирног окупљања, верници су донели службеницима полиције кафу и чај, а они су се око 7.30 повукли јер се нису стекли услови за рушење. Начелник Центра безбедности Херцег Нови Горан Банићевић и начелник ОБ Тиват Драган Контић разговарали су јутрос са свештеником Михајлом Бацковићем, тражећи да се верници повуку, како би се приступило рушењу. Бацковић им је, како преноси Радио Тиват, саопштио да је Митрополија црногорско-приморска више пута нудила држави да плати закуп понте. Дана 3. априла братствo манастира Михољска Превлака позвало је вјерни народ да се свакодневно укупља у манастиру док се не реши статус крстионице. Митрополит Амфилохије оштро осудио намеру да се уклони Крстионица. Поводом најаве власти да ће срушити црквицу на понту у среду је реаговао и митрополит црногорско-приморски Амфилохије: „Ко срушио крстионицу на Превлаци, да Бог да Часни крст њега и његово потомство срушио и уништио! Ја понављам те речи. Јесте да су тешке, али ја морам да поновим те речи Светог Петра Цетињског“ – рекао је митрополит након литургије у цркви Светог спаса на Топлој у Херцег Новом.Спровођење у дјело решења Грађевинске инспекције о рушењу „бесправно“ подигнуте крстионице Манастира Светог Архангела Михаила, а које су верници спречили 2. априла у зору. Из Управе полиције је демантовано да је полиција из Подгорице кренула ка Михољској превлаци. Митрополит Амфилохије поручио је 6. априла да је крстионица на Михољској превлаци прилика за помирење, умножење братске љубави и слоге, и међу нама православнима и са нашом браћом римокатолицима“. Наредних недјеља народ је се спонтано скупљао док власти нису одустале од рушења. На Васкрс 28. априла епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у интервјуу „Дану“ оцијенио је нацрт закона о слободи вероисповести“ Да више личи на револуционарни позив за гоњење Српске православне цркве (СПЦ) и пљачку њене имовине, него на ваљано правно регулисање слободе вере“.Крајем маја представници власти су у разговорима са експертима Венецијанске комисије истакли да је предлог закона усаглашен са највишим правним стандардима, док из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке тврде управо супротно. Министри спољних и унутрашњих послова Црне Горе Срђан Дармановић и Мелвудин Нухоџић, као и предсједник Парламента Иван Брајовић експерте из делегације Венецијанске комисије (ВК) су увјеравали да нови предлог закона „гарантује сваком грађанину Црне Горе слободу вјероисповести“ и „заштиту културног блага Црне Горе“, док у СПЦ немају дилему да власт овим законом жели да препише све храмове на државу, да се ради о покушају отимачине црквене имовине мимо свих законских норми, а због чега су делегацији Комисије предате и бројне примедбе на спорни предлог закона. Из Венецијанске комисије су поручили да су „свјесни важности доношења закона који регулише тако комплексну материју“, због чега су у врло кратком року допутовали у Црну Гору да још једном сагледају сва мишљења, те да би Комисија могла дати своје мишљење крајем јуна. Нема сумње да ће мишљење Венецијанске комисије по овом питању бити од изванредног значаја за даља укупна друштвено-политичка збивања у Црној Гори
На изборној конференцији Демократске партије социјалиста (ДПС) у Никшићу председник партије Мило Ђукановић казао је 8. јуна да Српска православна црква (СПЦ) покушава да чува “инфраструктуру велике Србије”. Многи црквени великодостојници и опозициони активисти су протумачили да је седам дана уочи најављеног Тројчинданског сабора најављеног за 15. јун председник Црне Горе Мило Ђукановић дословце објавио рат Српској православној црквиСрпски национални савјет Црне Горе упутио је 10. јуна отворено писмо председнику Србије Александру Вучићу у којем се каже да је ситуација у Црној Гори таква као да се сви журе да Србе избаце из ове државе. Дан прије Тројчинског Сабора професор Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић поручио је 14. јуна да Црна Гора ће прекршити и правила међународног права и правила о верским заједницама уколико одузме имовину Српске православне цркве (СПЦ) у тој земљи.Новости пишу: На дан Тројичинског сабора 15. јуна у јутарњим сатима након шест сати чекања на граничном прелазу Добраково, црногорска гранична полиција задржавала вернике из Србије који су кренули на Тројчиндански сабор у Подгорицу, али и друге грађане Србије. Тројчиндански сабор под мотом „Одбранимо светиње“ одржан је испред Саборног храма Христовог Васкресења у Подгорици. Како наводе локални медији, Сабор је био један од најмасовнијих скупова у историји Црне Горе. Сабор је реакција на Нацрт закона Владе Црне Горе о слободи вјероисповести и увјерења, којим се, ако буде усвојен, доводе у питање достојанство и имовина Српске православне цркве у Црној Гори. На крају Тројчиданског сабора, епископ будимљански-никшићки Јоаникије прочитао је проглас у којем стоји да Предлог закона о слободи вероисповести и увјерења и правном положају верских заједница, који је 16. маја 2019. године утврдила Влада Црне Горе, није ништа друго до акт који је првенствено уперен против епархија СПЦ, које имају своју осмовјековну канонску јурисдикцију на простору на којем се данас налази Црна Гора. Епископ Јоаникије је упутио захтев Влади Црне Горе да из даље процедуре у разумном року повуче Предлог закона и припреми нови који ће бити у сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о слободи вјероисповести. Предсједник Србије Александар Вучић поручио је да неће да улази у „прављење додатне зле крви и сукоба“ на релацији Србија-Црна Гора, након што је Подгорица усвојила предлог спорног закона којим се практично отима имовина Српске православне цркве у Црној Гори. Свету архијерејску литургију служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, милешевски Атанасије, буеносајрески и централно-амерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије и умировљени епископ Атанасије са многобројним свештенством. Испред платоа Храма окупио се огроман број грађана који стално пристижу. Испред платоа Храма окупио се огроман број грађана који су стално пристизали.Истог дана амбасадор Србије у Подгорици 16.јуна 2020 .године Зоран Бингулац позван је данас у Министарство спољних послова Црне Горе на разговор због континуираних негативних изјава српских државних и других званичника о унутрашњим питањима наше државе, које су кулминирале изјавом члана Владе Републике Србије, министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића. Том приликом, како се наводи, државни секретар Амбасаде Зоран Јанковић оценио је да су изјаве министра у Влади Републике Србије забрињавајуће и непримјерене, и пренео очекивање да ће се званични Београд оградити од поменутих изјава. Како се додаје, амбасадор Јанковић је оценио непримереном интензивну и негативну кампању која се неоправдано и без аргумената води у Србији, поводом нацрта Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница Црне Горе.Неће нас застрашити пријетње и увреде“, рекао је посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Драгутин Паповић –Маркс и нагласио да ће се и даље спроводити политика која је усаглашена са међународним стандардима, правним поретком Црне Горе, али и оним што су најбоље вриједности црногорског друштва.
„Успоставили смо праву мјеру, а они који то критикују желе управо супротно — да Црна Гора функционише као држава подијељена по националним и вјерским шавовима. Ми то нећемо дозволити.“Паповић је такође реаговао на пријетње посланице опозиционог ДФ-а Марине Јочић, која је рекла да се у Црној Гори спрема „крваво коло“.Марина Јочић као Милунка Савић ,некада :
„Вама из ДПС-а треба, као што је Свети Василије Острошки, слава му и милост, по глави ударио Мардарија који је потписао унију са католицима. И да знате, тај штап којим је Свети Василије ударио Мардарија и вратио га на вјеру прађедовску, тај свети штап ће бити у рукама ДФ-а“, закључила Јочићева незадовољна због Предлога закона о слободи вјероисповјести.Марина Јочић иначе је била прва предсједница Кола Српских сестара у Црној Гори послије Другог свјетског рата као и једна од Српкиња која је утемељивач часописа „Велика Србија “ у Београду .Колико нам је познато Марина Јочић никада се није одрекла“ светог тројства Српског народа : Српског језика,Светосавске вјере и ћириличног писма “ .По нама вриједно се осврнути на писање Балше Божовића секретара SWBS ( Центра за Западно балканске студије ) .Божовић је Рођен је 10. маја 1983. године у Београду. Његов отац Драгослав Божовић био је предсједник Општинског одбора Демократске странке у Градској општини Стари град, члан Главног одбора Демократске странке и народни посланик од 2008. до 2012. године.
По завршеној Трећој београдској гимназији, уписао је Правни факултет Универзитета у Београду 2002. и дипломирао 2012. године.
Од 2004. године је члан Демократске странке. Између 2007. и 2009. године био је предсједник Демократске омладине Београд, а потом је постао председник Демократске омладине. Волонтерски је био ангажован у Народној канцеларији предсједника Србије .
На локалним изборима 2008. године, постао је одборник Скупштине града Београда. На парламентарним изборима 2012. године први је пут изабран за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије. Поново је изабран за посланика на изборима 2014. и изборима 2016. године. Од 31. маја до 24. децембра 2012. године и од 3. јуна 2016. године до августа 2020. године, био је замјеник шефа посланичког клуба Демократске странке.Након парламентарних избора 2020. године, које је Демократска странка бојкотовала, дошло је до унутрашњег сукоба у странци, које је кулминирало искључењем Радослава Милојичића, Слободана Милосављевића, Балше Божовића и Бранислава Лечића из странке
Извршни директор је невладине организације Регионалне академије за развој демократије.
Он сматра да све док је присутна обновљена великоспрска политика, као званична политика Београда према региону, неће бити мира ни у Црној Гори, ни у Босни и Херцеговини, ни на Косову, а Србија ће, окренута Русији, бити константни фактор дестабилности на Балкану.Тврдио је и да званични Београд преко „својих послушника” подрива црногорски идентитет и суверенитет.
Негативно је критиковао честитке и подршку политичара из Србије поводом Дана Републике Српске, тврдећи да тако „режим Александра Вучића дестабилизује регион”.
Изјавио је да је Српска православна црква „само испостава“ Руске православне цркве.
Оружани сукоб српских герилаца са Косова Метохије са Албанцима у Бањској је окарактерисао као „терористички упад” и за њега је окривио „безбједносне снаге Србије“.
Божовић у свом већ споменутом раду од 22.јуна 2014 који ће постати Анти-српска Библија каже :Упркос својој малој величини и економији, Црна Гора је на прагу чланства у ЕУ, али се суочава са политичким кризама које изазивају проруске и просрпске фракције са циљем да опструишу њен европски пут. Нордијске и балтичке земље могу подржати Црну Гору, Албанију, Сјеверну Македонију, Косово и Босну и Херцеговину у њиховим демократским реформама и напорима за европске интеграције, симболизирајући повратак Европе на Западни Балкан.
Србији, са својим малобројним проевропским опозиционим снагама и друштвеном потребом да се ослободи деценијског утицаја Москве, потребни су јаки и одлучни партнери попут нордијских и балтичких држава да би се ускладили са Европом. „Балтички модел“ европских интеграција могао би да послужи као кључни инструмент за европску интеграцију региона, обезбеђујући мир и стабилност у Југоисточној Европи и на крају пруживши могућност Србији да изврши унутрашњу демократизацију, која би одмрзнула њену европску интеграцију. али и отпочиње њено суштинско удаљавање од Русије којим би се остале земље Западног Балкана ослободиле руско-српског чвора.
Божовић тако најављује обојену револуцију у Србији не заобилазећи ни Црну Гору када се за то „стекну услови“ .
( наставиће се )
